Nije strašno ako vas ne zovu često
Ako vas ćerka ili sin ne zovu onoliko često koliko biste želeli, popričajte s njima. Recite im kako se osećate, ali probajte da razumete i vi njih
Svaki roditelj želi u svakom trenutku da bude tu za svoje dete, da ga podrži, obaspe ljubavlju, pomogne mu da ustane kad padne. Međutim, kako deca rastu, i taj odnos se menja. Umesto s roditeljima, deca više vremena provode s društvom, a kasnije sa svojom porodicom.
Iako je to prirodan proces, neki roditelji se osećaju odbačeno, povređeno, pitaju se koliko su deci i dalje važni.
Evo saveta Sare Epstajn, američkog porodičnog terapeuta, koji će vam pomoći da shvatite zašto vaš odnos s decom nije onakav kakav biste hteli da bude, kao i kako da rešite nesporazume.
Zapitajte se imate li ista očekivanja
Mlađe generacije slanje poruka smatraju komunikacijom, dok neki roditelji priznaju jedino razgovor, bilo uživo ili telefonom. Takođe, i dužina telefonskog razgovora može postati tačka neslaganja, pa je zato važno da deci objasnite svoja očekivanja kad su ti razgovori u pitanju. Umesto da se ljutite ili kritikujete dete, bolje mu objasnite kako se osećate.
Shvatite promene u detetom životu
Ako vaše odraslo dete ne zove često ili nema vremena da vas poseti, to ne znači da vas ne voli i ne misli na vas. Ukoliko ima zahtevan posao, supružnika i decu, zaista će mu ponekad biti teško da nađe vremena za razgovor s vama baš u trenutku kad vi to poželite. Još ako ima probleme u braku, nov posao ili bebu, njegova pažnja biće usmerenija na ta dešavanja i zato je važno da razumete da ta privremena udaljenost nema veze s vama.
Ne očekujte da samo oni vas slušaju
– Klijenti mi često govore da im se razgovori s roditeljima vrte isključivo oko njihovog života i problema. Tad se dete oseća loše, jer je roditelj nezainteresovan za njegov život i otud i razgovori sve kraće traju. Razmislite da li se i vi tako ponašate, jer mnogi toga uopšte nisu svesni – ističe Sara Epstajn, autor brojnih knjiga o roditeljstvu.
Razgovarajte o ranama iz prošlosti
Ako vam se čini da niste dovoljno bliski, razmislite da li postoje rane koje su ostavile traga. Sve porodice imaju tajne, pa dok jedan roditelj može da se seća svađa sa supružnikom i njihovog uticaja na brak, dete se može sećati kako je u tim situacijama pokušavalo da održi mir u kući. Zato razgovarajte otvoreno o njima. Može biti teško, ali će poboljšati vaš odnos.
Objasnite im svoje strepnje
„Tvoj brat me zove svaki dan, a ti?“, „Dužan si da me zoveš bar jednom nedeljno“... Ovakve izjave izazivaju krivicu kod dece, a na duže staze vas udaljavaju od njih. Bolje je da svojim naslednicima objasnite kako svaki vaš postupak potiče iz duboke ljubavi prema njima, želje da budete deo njihovog života i straha da ćete biti odbačeni.