Za ćilim se nekad kupovalo jutro zemlje

Smiljka Stajšić, najstarija tkalja u Staparu

Staparski ćilim, prepoznatljiv po vencima ruža i drugog cveća, 2016. zaštićen je kao nematerijalno kulturno dobro. I dok je ranije svaka kuća u Staparu imala razboj, danas je situacija znatno drugačija. Do pre nekoliko godina u ovom malom mestu kraj Sombora samo jedna žena znala je da tka – Smiljka Stajšić (81), poznata kao baka Mica.

– U Vojvodini se nekad za ćilim moglo kupiti jutro zemlje, a danas kupaca nema i tkalja je sve manje. Pre nekoliko godina okupile su se žene, pa sam ih ja obučavala da tkaju. Više ne tkam, nemam snage, ali tu sam da pokažem i posavetujem one koje ovaj stari zanat zanima – priča nam baka Smiljka, koju smo upoznali na Petoj tkačkoj koloniji.

Cilj ove tradicionalne manifestacije, na kojoj je tog dana izložen ćilim star čak 200 godina, jeste očuvanje kulturnog nasleđa i oživljavanje autentičnih lokalnih brendova. Kolonija se održava uz pomoć i podršku „Etno-mreže“i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, jer ko da čuva našu istoriju i identitet ako ne mi sami. To naglašava i baka Smiljka, koja je naučila da tka još kao devojčurak od dvanaestak godina.

– Moja mati je tkala dobro i puno. Znala sam da sedim pored nje satima i gledam šta radi. Tako sam krala tajne zanata i danas kod kuće imam sedam ćilima. Jedan veliki s vencima sećam se da sam istkala za mesec dana, ali dete, za razbojem sam bila i dan i noć. Posle su me bolele i ruke i leđa, ali vredelo je. Onda raširim ćilim nasred kuće, pa stanem i divim se, i njemu i sebi – kaže Smiljka s osmehom.

Ona je svoj razboj poklonila tkačkoj koloniji, koju rado posećuje zato što je srce vuče.