Pokrenuli smo žene i oživeli našu tradiciju
Staparski ćilim kao diplomatski poklon otputovao je u mnoge delove sveta. Imaju ga Vladimir Putin, ruski predsednik, i princ Čarls, kome je ćilim uručen pre tri godine prilikom posete Srbiji
Kad sam pre dve godine prvi put sela za razboj, rekla sam prijateljici da tkanje treba da se koristi kao terapija u bolnici. U ovom brzom tempu života, koji svi danas vodimo, i te kako bi pomoglo, smatra Mira Kovačev, predsednica Udruženja „Staparska ruža“.
Priseća se i svojih prvih tkačkih koraka: „Kažu oni meni otvori zev, a ja tražim po razboju, gledam kao ti mene sad jer nemam pojma šta je zev. To je razmak između dve niti, ali zato kad sam istkala prvu tkanicu, baš sam bila srećna. Mislila sam da nikad neću uspeti.“
Mira nam otkriva da ovo udruženje postoji od 2016. godine, a da je osnovano na predlog Grada Sombora. Sad su njihove rukotvorine protokolarni pokloni grada, ali i pokrajinske vlade. Ideja je bila da se nezaposlene žene animiraju, izađu iz kuće i svojim radom privređuju domaćinstvu.
– Mislim da smo u tome uspeli. Nekada su naše bake tokom zime, kad nisu išle na njivu, tkale i prodavale ćilime i tkanice. Tako su doprinosile porodici, a sada je to našim ženama omogućeno preko udruženja – kaže Mira.
Kad se kaže staparski ćilim, misli se na onaj dimenzija 2 x 3 metra. Nažalost, takvi ćilimi se danas skoro i ne tkaju jer nema zainteresovanih kupaca, pa tkalje u „Staparskoj ruži“najčešće rade manje tkanice, ali i pismo-tašne, torbe, papuče. Svaka rukotvorina mora da ima isti motiv – neprikosnovenu staparsku ružu.
– Želimo da i deci u školama približimo tkanje. U narednom periodu dolaziće kod nas, pravićemo za njih zanimljive radionice jer želimo najmlađe da upoznamo s našom tradicijom. Za kraj Mira nam je otkrila i kako se čuvaju ćilimi stari više od veka. – Leti se iznose na sunce, a zimi na sneg. Tako se „peru“, a potom se umotaju u bele čaršave i stavljaju u ormar ili na neko drugo mesto.