Koliko je sve to strašno!

Cela Srbija ovih dana priča o Slavici Burmazović, ženi kojoj su se vratila deca. Pune četiri godine ih nije videla. Rođenu decu. Živela je u strahu i neizvesnosti da li će se to ikada desiti. Živela je ne znajući kako oni žive, da li ih neko maltretira, da li su srećni, da li plaču, da li misle na nju, da li im nedostaje. Molila je, išla po televizijama, podigla problem na državni nivo. I posle toliko vremena konačno je imala priliku da ih zagrli. Koliko bola, tuge, ljubavi se skupilo u taj trenutak.

Koliko je sve to strašno! Da li će joj se ikada, do kraja života, desiti nešto što će ove događaje i borbu za decu baciti u senku, izbrisati iz sećanja, potisnuti? Neće.

Ipak, otimanje dece je ekstremni slučaj i ne daj bože nikom, ali slične borbe svakog dana vode žene širom Srbije. S muževima koji ih brutalno tuku, vređaju, a onda im govore da ih vole. Koji im, kao i Slavici, mere dužinu suknje i prave probleme kada razmene reč-dve s komšijom. Koji ne priznaju kolege muškog pola i misle da i nema neke posebne potrebe da radite, nevažno je da li vi želite, da li ste se školovale ili niste. Pa čak i ako radite, pravi problem ako ostanete 15 minuta duže na poslu. Smišlja strašne scenarije šta ste sve za to vreme radili. Filmove pravi. A niste ništa. I vi biste stalno da budete bolje, a on bi da vam slomi i to malo duha što vam je ostalo. I vi mislite da će se nešto promeniti, a neće. Pakao kome nema kraja.

A kada je sve počelo, više se niko i ne seća. Baš je o tome neposredno posle susreta s decom Slavica i pričala. „Izabrala sam pogrešno“, rekla je. Otac joj je umro kad je bila mala, majka se nije snašla. Raspadnuta porodica i potraga za sigurnim utočištem i nekim ko će o njoj da se brine, ko će da joj da snagu da se razvija, najčešće se završi životom s onim ko svoju snagu pokazuje u najgorem mogućem obliku, udarcima. Nekad smrtonosnim.

Ako takve stvari trpite, velike su šanse da ste svojoj ćerki već odredili istu sudbinu. Nikad se glasnije nije pričalo o ženskim pravima, a nikad više žena nije nastradalo od muške ruke. Od početka ove godine 26. A oduzimanje dece, to je gore i od stradanja.

Otimanje dece je ekstremni slučaj i ne daj bože nikom, ali slične borbe svakog dana vode žene širom Srbije