Ne budite korpa za emotvne otpatke

Svakome je nekad potrebno emotivno pražnjenje kroz prijateljski razgovor, ali kad osetite da vam nakon razgovora s nekim ostaje samo težina, vreme je da preispitate taj odnos

Neretko vas kroz život prate ljudi s kojima ne delite iste vrednosti ili interesovanja. Za njih ne možete da kažete da ste bliski prijatelji. S njima se i ne viđate redovno, ali nekako ostaju u vašoj orbiti, pa ih se setite kada organizujete druženja ili proslave. Kad ih pozovete, najčešće odbiju poziv uz izgovor kako su baš tada isplanirali i

dogovorili nešto neodložno. Doduše, ni vi ne patite previše, ali imate osećaj da ste ispunili formu.

S druge strane, takvi ljudi umeju nenajavljeno da banu na vaša vrata ili da pozovu telefonom u bilo koje doba i zaspu vas bujicom svojih problema. Kako dođu, tako i odu, ali posle njih uvek ostaje neka težina, osećaj da ste poslužili kao korpa

za nečije emotivne otpatke. Kako se izboriti sa sobom i izbaciti takve ljude iz života, pitali smo Lea Ivaniševića, psihologa i autora bloga „Psihomehaničar“.

Klonite se narcisa

– U prisustvu nekih ljudi uvek se osećamo neprijatno, dok neki pod maskom ljubaznosti zaista mogu da nas pretvore u deponiju svojih loših osećanja. Postoje ljudi koje ne doživljavamo bliskim, ne prijaju nam, ali imamo neko osećanje dužnosti prema njima. S njima nam je teško da ostvarimo povezanost i suštinski nam je drago kad odbiju poziv za druženje. S njima i osnovni, kurtoazni razgovor zahteva mnogo napora – potvrđuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoje i oni drugi koji iz nekog razloga osećaju da imaju pravo na nas i naše vreme, iako u tom odnosu nema prave bliskosti.

– Ljudi koji vole da dele sve loše i „strašno“što im se dešava često umeju da se postave kao da ih niko ne razume jer, po njihovom iskrivljenom osećaju, niko nema probleme poput njihovih. To je često narcističko, samodovoljno, „niko kao ja“stanovište kome je neophodna publika.

Ne nasedajte na tužne priče

Osećaj da naše vreme i energiju neko koristi na taj način javlja se zbog toga što smo i sami svesni da ta osoba nema potrebu da s nama nešto iskreno podeli.

– Ona ne želi da s vama zajednički promišlja i razgovara o nekom problemu i stoga nema osećaj da ste joj uopšte i bili potrebni niti da ste bilo kako pomogli. Odlazi s osećanjem da nije ništa dobila, ali to joj i je

• Razmislite o sopstvenim potrebama u takvom odnosu, šta vi dobijate od toga i da li je vredno toga. • Postavite granice drugima. Ako vam se ne sluša, jasno to iskažite. Na primer, čujem da ti je ovo važno, ali sada ne mogu da ti se posvetim. • Predložite razgovar za neki drugi put. Ako je osobi stalo do vašeg mišljenja, zvaće vas i kada prođe želja za emotivnim pražnjenjem. • Postavite granice sebi. Nije vaš posao da nekome popravljate život i da izigravate terapeuta ili spasitelja. To je laskava pozicija, ali iz nje možda ne vidite da vas neko koristi. • Podelite i vi neki problem kako biste videli da li je neko spreman da vas sasluša onako kako vi slušate njega. Suština odnosa je ipak razmena. • Preispitajte odnos. Ukinite svoju ulogu kante na neko vreme i gledajte šta će se desiti. Ukoliko osoba prestane da vam se javlja, utoliko bolje, jer to znači da je to bila vaša jedina funkcija u nečijem životu.

ste bio nesvesni cilj. Da još jednom odigra svoju tužnu priču u kojoj baš njoj život ne daje ono sto zaslužuje. Svakome može zatrebati emotivno pražnjenje kroz prijateljski razgovor, ali u zdravom odnosu to dovodi do emotivnog balansa. Osećaj da je razgovor bio važan kako bi se problem lakše sagledao prati autentičan iskaz zahvalnosti za posvećeno vreme i slušanje kao i osećaj oba aktera da postoji povezanost – zaključuje naš psiholog.