Rođene kad i „Blic žena“
NAJBOLJA MLADA KARATISTKINJA
Pred meč uvek se prekrstim i pogledam u srpsku zastavu. Kad to uradim, imam utisak da me sreća prati i s više samopouzdanja uđem u meč
Dan pred važna takmičenja imam ogromnu tremu. Ne mogu ni da jedem ni da pijem, a da bih se opustila, često slušam muziku. Pred sam meč uvek se prekrstim i pogledam u zastavu Srbije. Kad to uradim, imam utisak da me sreća prati i s više samopouzdanja ulazim u meč, priznaje Miljana Potpara, najbolja mlada srpska karatistkinja.
Miljana je vlasnica plavog pojasa, a da je čudo od deteta u kimonu, potvrdili su nam u Karate federaciji Srbije. To potvrđuju i osvojene medalje – do sada ih ima oko 90, a najdraža joj je bronza s prošlogodišnjeg Balkanskog šampionata u Dubrovniku.
– Bila sam prvakinja države u katama, a sad sam prva u Vojvodini u kategoriji do 54 kilograma za kadetkinje, a druga sam u državi u istoj kategoriji. Međutim, ne planiram tu da stanem, nadam se da će biti još medalja – kaže Miljana, koja živi u Lazarevu kod Zrenjanina, gde pohađa srednju poljoprivrednu školu.
Dok sedimo u sportskoj sali Karate kluba „Zadrugar“, čiji je član, otkriva nam da se najviše namučila na Evropskom prvenstvu u Danskoj početkom godine.
– Za to prvenstvo morala sam da smršam, a pošto volim da jedem, to baš i nije bilo lako. Osim redovnih pet treninga nedeljno, tad sam imala i treninge vikendom, a ponekad i dva radnim danima. Ponosna sam na to prvenstvo iako ništa nisam osvojila.
Zbog sporta i obaveza u klubu i reprezentaciji Srbije propustila je mnoge ekskurzije s drugarima, ali ne žali. Kad ima cilj, ništa joj nije teško jer zna da će joj biti lepo kad ga ostvari. Taj pobednički osećaj osetila je toliko puta dosad i uvek bi ga prvo podelila s roditeljima i trenerom Milošem Erićem.
– Mama Jelena, tata Dalibor i brat Ognjen moji su najvatreniji navijači, ali i rame za plakanje kad ne osvojim medalju. Tu su i moji drugari, koji su ponosni na mene. Njihova podrška mi baš znači – naglašava Miljana.