Udišemo živu i prašinu od uglja
Pluća prva na udaru, a najugroženiji deca, trudnice i stari
U poslednje vreme vazduh u Srbiji je alarmantno zagađen. Prema podacima američke aplikacije „Er vižual“(„Air Visual“), Beograd je u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu, a povećano aerozagađenje registrovano je i u Subotici, Novom Sadu, Pančevu.
Kakve posledice ovo zagađenje može imati po naše zdravlje, pitali smo prim. dr sc. med. Tatjanu Radosavljević, pneumoftiziologa.
– Od aerozagađenja se umire polako. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, godišnje 6.500 ljudi u Srbiji umre od bolesti izazvanih aerozagađenjem i njihovih komplikacija, a u svetu sedam miliona ljudi godišnje umre od istih bolesti – ističe doktorka Radosavljević.
Na udaru su, kaže, najosetljivije grupe – deca, trudnice, starije osobe, kao i hronični bolesnici.
– Kod dece aerozagađenje loše utiče na razvoj respiratornog sistema. Česta je astma, na primer, zato što određene čestice dolaze do najsitnijih delova pluća i mogu da izazovu ili da pogoršaju već postojeću bronhijalnu astmu. Aerozagađenje uvek sadrži sumpor-dioksid, azot-oksid, štetan ozon, ugljenu prašinu, ali i teške metale poput žive i nikla – upozorava doktorka.
Prema njenim rečima, ta oštećenja otvaraju put virusima, koji takođe mogu dodatno da komplikuju ove bolesti.
– Za trudnice je ovako visoko aerozagađenje najveći problem u prvom trimestru, kada se bebi formiraju organi – navodi doktorka Radosavljević.
Ugrožene su, kaže, i starije osobe koje najčešće imaju neku hroničnu bolest – bolesti srca, pluća, kao i neurološke bolesti.
– Kako aerozagađenje pogoršava te bolesti, može doći do preuranjenog smrtnog ishoda – upozorava doktorka i dodaje da kod odraslih zdravih ljudi zagađen vazduh takođe utiče na razvoj bronhijalne astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, emfizema, hroničnog bronhitisa, karcinoma pluća, Alchajmera ili drugih oblika demencije.
Jedini način da se stvarno zaštitimo od štetnih čestica, ističe doktorka, nisu hirurške već nano maske.
– One ne dozvoljavaju najsitnijim štetnim česticama da uđu u naš organizam, ali bojim se da ih je teško naći u Beogradu.
6.500 ljudi u Srbiji umre svake godine od bolesti izazvanih aerozagađenjem i njihovih komplikacija
PM-10 čestice, koje se sastoje od smoga, čađi i teških metala, predstavljaju najveći problem za zdravlje
Izloženost visokom zagađenju vazduha tokom 15 ili 20 godina dovodi i do moždanog i srčanog udara