Ima leka za prazninu u duši
Ljudi na razne pogrešne načine pokušavaju da se oslobode usamljenosti, a ne mora tako da bude. Kad shvatite šta vas tišti, postoje načini i kako da se izborite s tim
„Kako se osećaš?“– „Prazno.“Koliko puta ste ovo čuli ili sami isto odgovorili, a nikad se niste zaista zapitali kakva je to praznina? Šta to zaista osećate? Kako izgleda prazan tanjir, čaša ili novčanik, znate. Ali šta je to prazno u duši? Kakva je to nevidljiva rupa koju osećate i ne umete s njom da se izborite? Zatrpavate je na sve moguće načine. Hranom, pićem, cigaretama, prolaznim vezama, a ona se iznova javlja, tišti i ostavlja pustoš koju sve teže podnosite. Otkuda nam to osećanje, pitali smo Tatjanu Daničić, psihologa.
Povratite bliskost s dragim ljudima
– Odmah nakon bioloških potreba, čije zadovoljavanje obezbeđuje naš fizički opstanak, nalaze se potrebe za sigurnošću i pripadanjem. Svoje potrebe i želje zadovoljavamo u kontaktu s drugima i kada u blizini imamo one koji su nam važni i s kojima smo emocionalno povezani, – partnera, prijatelje, rođake, kolege – osećamo se dobro jer imamo, istovremeno, i osećanje da smo važni tim ljudima. Ako iz bilo kog razloga izgubimo osećaj da smo bliski s nekim ko nam je važan, pojaviće se to osećanje praznine koje nije ništa drugo do usamljenost. Ona često nema jasne obrise, a može da se manifestuje kao osećanje teskobe, stezanja u grlu, nervoze, anksioznosti, praznine, pa to metaforički nazovemo rupom u grudima – objašnjava naša sagovornica.
Iako deluje pomalo apstraktno, ta praznina svima nam je manje-više poznata. Međutim, od suočavanja s uzrocima se uglavnom beži, i to na različite načine.
– Kada takvo osećanje dugo traje, postaje nepodnošljivo i javlja se jaka želja da prestane. Načini na koje ćemo pokušati da izbegnemo neprijatnost koju stvara usamljenost mogu biti različiti. Prekomerna upotreba alkohola, opijata, promiskuitetno ponašanje, stalna želja da budemo okruženi velikim brojem udvarača, da osećamo zaljubljenost... mogu biti manifestacije usamljenosti. To je potreba da prazninu na bilo koji način i što pre ispunimo. U osnovi ovakvog osećanja je strah da će nas ljudi odbaciti jer nismo dovoljno dobri. Zato je izolacija, nekontaktiranje s drugima ili stvaranje nekih od oblika zavisnosti način da se praznina popuni.
Uglavnom se beži od suočavanja s uzrocima pustoši u duši
Tražite ljude po svojoj meri
Nekritično stupanje u površne veze i odnose s drugim ljudima je drugi način. Posle još jedne pijane noći i buđenja s nekim čijeg imena i ne možemo da se setimo,
praznina počinje da zjapi i da nas proždire, još intenzivnije. Osobi koja oseća tu prazninu, tj. usamljenost, teško je da prepozna i prihvati ovo osećanje i retko se pita kako sebi može da pomogne. Ono što je već navedeno samo je pokušaj oslobađanja od napetosti i neprijatnosti. Problem je što su efekti toga kratkotrajni jer se ono neprijatno osećanje vrlo brzo vraća. Pa kako onda da se s time izborimo?
– Potrebno je da o sebi počnete da mislite kao o vrednom ljudskom biću. Oslušnite svoje želje. Šta je to što volite da radite? Potražite udruženja ili ljude, pojedince s kojima imate nešto zajedničko i osećaćete se dobro. Birajte da budete u društvu koje hoće da bude s vama. Nemoguće je da ne postoji baš niko s kim ne biste mogli da budete u odnosu, partnerskom ili prijateljskom. Pogledajte oko sebe. Sigurno je da u okolini imate ljude koji gaje iskrena osećanja prema vama. Usmerite se ka njima – savetuje naš psiholog.