Srećan nama rođendan
Da li da pišem o tome šta se sve desilo te 2004? Rodile su se naše fantastične devojčice iz kampanje „Rođene kad i ’Blic žena’“, ali to već znate. Nastao je prvi selfi, došao је „Fejsbuk“u Srbiju, Visoki Dečani postali su deo svetske kulturne baštine, Željko Joksimović nastupao je na „Evroviziji“... Namerno biram ove lajt događaje. Ima još puno toga ali, shvatam, nije mi to tema.
Sve napisano u ovom rođendanskom broju pisano je s nekim većim uzbuđenjem, odgovornošću, tremom, pa otud i moja dilema. Rekapitulirali smo ovih naših 15 godina, pa iako nismo redakcija koja se pokazuje (uglavnom smo iza ekrana, iza telefona, iza foto-aparata, ali kako kaže naša kampanja, uvek u društvu najboljih), slikali smo se u crvenom, slavili i svako je prvi put napisao ponešto o sebi i onome što radi. I šta ja da napišem, a da već nije rečeno? Reći ću vam ono što niko nije. Hm, od koga da krenem. Možda naše lektorke.
Aleksandra: Pedantna, posvećena, krhka, sanja tekstove koje je čitala, na sve se vraća po sto puta, ali desi joj se da proguta neko slovo. Zvala me je jednom u pola noći da me pita da li je Džudi Garland zaista dva puta nominovana za Oskara… Ne daj bože da nešto pogrešimo.
Boka: Uvek koncentrisana, temeljna, ozbiljna, zna sve kao enciklopedija, ali ozbiljno se iznervira svaki put kada se strasti uskomešaju, ljudi postanu glasni, puštaju muziku. Sportskoj redakciji se tresu gaće kad treba da se pojača prenos utakmice. Dakle, vičemo i gromoglasno se smejemo samo kad nije tu.
Jeca: Puna ideja, sve sasluša, o svemu duboko promišlja, oko i uho redakcije. Sve čuje, sve vidi, ali vrti kosu u stilu: „Radim svoj posao, maksimalno sam koncentrisana i baš me briga.“
Ivana: Uvek ima nešto da doda na sve i svima nešto da objasni. I po više puta. Sekretarica, i to najbolja, ali kafu ne donosi ni za živu glavu.
Kaja: Drame na poslu koliko hoćeš, ali kad je nema, tu je naša Kaja. To je onaj jedan vredan što stalno maše papirima i u totalnoj je frci. Ali na kraju završi i ono što je bilo nemoguće.
Nevena: Uvek spremna kao zapeta puška, sve može i hoće ako joj se detaljno objasni. Onda pita. Dobro, više puta pita.
Bilja: Vredna, požrtvovana, s lakoćom preuzima najteže poslove, ali s njom u raspravu malo teže. Uvek ima mnooogo više da kaže od vas. I da vas nadjača. Aha.
Branka: Godine, iskustvo, poznanstva, ideje, svi cenimo njene uvide, ali Brana uvek sumnja da li je nešto dobro uradila. Čak i kad je fenomenalno, što nije retko. Sve je dobro, Brano! Lili: Oblači, organizuje, savetuje, čak i nas uči kako da poziramo, ali što mora lako kad može teško, pa umesto dva odela donese 10, pa umesto jednog sagovornika pozove 20. Za novine super, ali rokovi...
Viki: Odgovorna, vredna, na izvoru informacija, sve oseća, borac za pravdu, uvek u stanju napetosti. Izbaci je iz takta ono što nekog ne bi ni za tri života. Onda sređuje svoju zen baštu. Piše o zdravlju kao niko, ima strah od lekara.
Sofija: Modu zna u mali prst, kreativna, odmerena, fina, ali nepredviđene situacije ne voli. Ako može sve da se zna unapred, molim lepo!
Brana: Uverena da uvek preterujemo, otkrivamo toplu vodu i rupe na saksiji. „Molim te, Sandra, objasni redakciji zašto mi svi neprestano stoje iza leđa, tek sam počela da radim stranu…“Nervozna je kad se ruše strane i sve radi ponovo, ali na kraju sve bude perfecto!
Smilja: Red, rad, disciplina, ništa vazduh, ništa toalet, samo koncentracija, puno voća na stolu i ajmo prožimati, ajmo raditi, samo konkretno.
Gabi: Ona sređuje sve moguće i nemoguće, pa čak i ono što zabrljamo. Tu je kad treba da se doda boja, produži drvo, izbeli osmeh, zagladi kosa, skinu stomaci, stanje listovi... Ma, za pet minuta pravi lepotice. Dobro, sve dok joj ne tražimo da i nas dotera. I na šta vas sve ovo podseća? Mene na jednu veliku porodicu, u kući na sprat, s više generacija. Nekad se grle, nekad zaobilaze, nekad se smeju, nekad svađaju, ali na kraju uvek nađu zajednički jezik. Ono što ih spaja veće je od svih razlika. Ljubav!
I šta ja da napišem, a da već nije rečeno? Reći ću vam ono što niko nije