Jedna od nas: Mirjana Karanović Muški radim i sklekove
Mirjana Karanović o ulogama i životu Njena karijera je poput mini-istorije jugoslovenske kinematografije. Petrija iz „Petrijinog venca“je od 1980. do danas uradila mnogo, a i sada iznenađuje – 40 godina glume, a publika se pita šta je sledeće
Kada pogledate spisak filmova i serija u kojima je glumila Mirjana Karanović (62), shvatite da se među njima mogu napraviti različite kategorizacije, ali da ih sve objedinjuje kvalitet. A kako ih posmatra žena koja ih je igrala?
– Ima baš malo uloga kojima se ne ponosim. Možda dve-tri, i to ne zato što sam ih ja loše odradila, nego jednostavno sve zajedno nije ispalo kako treba. A onda mislim: „Mogla sam ja da budem bolja.“Znate, ima toliko toga. Ja sam 40 godina profesionalna glumica, a pre toga sam šest godina bila amater i sve te uloge su mene na određeni način ispunjavale, menjale, korigovale i navodile da tražim odgovore. Upoznavale su me s nekim svetom o kome nisam imala pojma i koji je bio negde duboko zakopan u meni, kao u nekoj prošlosti, poput genetskog nasleđa, duhovnog koda koji nosiš kroz istoriju svoje porodice i svog naroda. To je čitav život – rekla nam je glumica, koju su kroz karijeru često pratili likovi običnih žena.
Ako je neko najbolje mogao da dočara žene iz naroda, a da pritom njihovu običnost pretvori u originalnost, to je bila Mirjana. Negde u analima jugoslovenskog filma ostale su zapisane pomenuta Petrija iz filma Srđana Karanovića, inspirisana Milenom Stefanović iz rudarskog naselja Ravna reka kod Ćurpije, Senija Sena Zolj i Natalija Dren iz ostvarenja Emira Kusturice „Otac na službenom putu“i „Podzemlje“.
Kažu da je za glumce suvišno reći da su uverljivi, jer se to podrazumeva. Pa kada ste Miru gledali na filmskom platnu i malim ekranima, dobra gluma se podrazumevala. A bilo je u karijeri čuvene Beograđanke mnogo izazova.
Važno je reći „izvini“
Bilo je i mnogo emocija u njenim ulogama. „Žene koje je glumila Mira izgledale su tako realno“, pričala bi publika, a glumica se na profesionalnom putu sretala i s ulogama od kojih zastaje knedla u grlu. Takva je uloga Mire Kušević iz filma Dane Budisavljević „Dnevnik Diane Budisavljević“, koji prikazuje podvig humanitarke austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Republici Hrvatskoj iz ustaških logora spasla 10.000 dece. Mira je u filmu, u vreme najvećeg zla, na strani najveće dobrote. Podržala je borbu. Kako se u životu bori s nepravdom i zlom?
– Stalno sebe posmatram. Svako ima tamnu stranu, samo što si svestan toga pa dozvoliš da ta strana zavlada. Usmeravaš je nekako i kontrolišeš. Ako si pun neke negativne energije, onda odeš pa trčiš, odeš pa lupaš u neki bubanj (smeh), nađeš neki način da to istreseš. Možda se nekad i izdereš na nekoga ko to nije zaslužio. A važno je naučiti reći „izvini“. Mi ovde nismo baš skloni da govorimo tu reč ili „pogrešio sam“, „pogrešila sam“. Bitno je reći to, jer tog trenutka osetiš ogromno olakšanje – iskrena je Mira.