Jedan pregled sprečava šlog
U 20–40% slučajeva uzrok šloga je karotidna bolest, koju odlikuje suženje ili zapušenje krvih sudova vrata. Kad se ovaj problem otkrije na vreme, pacijent se šalje na operaciju i tako se sprečava šlog
SAVET EKSPERTA
Svake godine 25.000 ljudi u Srbiji dobije šlog, a ova sumorna statistika može da se promeni
Svake godine više od 25.000 ljudi u Srbiji dobije šlog. Uzroci ishemijskog šloga su bolesti srca, opstrukcija malih krvnih sudova u mozgu, a najčešće, u čak 20–40 odsto slučajeva, uzrok šloga je karotidna bolest. Karotidne arterije su glavne arterije vrata, one hrane veći deo mozga koji je zadužen za razmišljanje, govor, senzorne i motorne funkcije, a kada se one suze ili zapuše, to nije dobro. Krivac je najčešće ateroskleroza.
– Ta suženja se razvijaju godinama i otežavaju dotok krvi u mozak, a na kraju dovode do šloga. Posledice su teške i, za razliku od drugih organa, mozak se vrlo teško ili nikako ne oporavlja. To je veoma teška bolest i za bolesnika i za njegovu porodicu – objašnjava dr Sandra Radak, internista-angiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Dolazi bez najave
Karotidna bolest može biti i bez simptoma, pa je šlog obično prva manifestacija. Ipak, neki simptomi mogu da upozore na prisustvo karotidne bolesti: nesvestice, vrtoglavice, prolazni gubitak vida na jednom oku, otežan govor, slabost ruke, noge, zaboravnost…
– Dijagnoza karotidne bolesti postavlja se ultrazvučnim pregledom, doplerom krvnih sudova vrata ili karotida. Ultrazvuk je bezbolna, komforna i veoma precizna dijagnostička metoda.
Pregled kratko traje, 20–30 minuta, nije potrebna nikakva priprema, a mi za to kratko vreme imamo kompletan uvid u stanje karotidnih arterija – kaže doktorka Radak.
Ako je suženje veliko, pravo kod hirurga
Ukoliko suženja karotidnih arterija nisu velika, ako su ispod 50 odsto, pacijent pije lekove i kontroliše se ultrazvukom na šest meseci do godinu dana.
– Ako su suženja veća od 70 odsto, zbog rizika od šloga, demencije i drugih oboljenja, pacijenta šaljemo vaskularnom hirurgu. Dobra vest je da su arte
rije na vratu lako dostupne i za dijagnostiku i za lečenje, što ukazuje na to da je prevencija moždanog udara lako izvodljiva. Nekad samo jedan pregled može da spreči šlog – ističe doktorka Radak.
Kako se simptomi karotidne bolesti ne moraju javiti čak ni kod veoma velikih suženja karotidnih arterija, neophodno je da se rade redovni preventivni pregledi.
– Savetuju se redovni preventivni pregledi ultrazvukom krvnih sudova vrata kod ljudi starijih od 50 godina, hipertoničara, osoba s dijabetesom, pušača i pacijenta koji već imaju neko oboljenje krvnih sudova ili imaju u porodici nekoga s bolešću vratnih arterija – navodi doktorka Radak.