I super učiteljica i fitnes šampionka
Sa 46 prvi put u životu ušla je u teretanu i do sada je nanizala zavidnu kolekciju pehara, medalja, plaketa i svetsku šampionsku titulu
Da bi se u 54. godini postizali vrhunski sportski uspesi, potrebno je mnogo snage i volje. Zorana sve to ima iako je na prvi pogled krhka žena tananog stasa. Nikada joj ne biste ni pripisali te godine, a upravo je zbog njihovog broja postala pionir nove takmičarske kategorije u fitnesu, 50+. Sa 46 je prvi put ušla u teretanu i do sada je nanizala zavidnu kolekciju pehara, medalja, plaketa i svetsku šampionsku titulu.
– Najlepši trenutak doživela sam prošle godine, kada je pančevački portal objavio vest da je na Takmičenju za mis univerzuma u Italiji Pančevo dobilo pobednicu u bodi-fitnesu. To su ponos i obaveza koje sam već opravdala novim titulama mis Evrope i svetska šampionska titula za ovu godinu. Takmičim se u okviru prestižne organizacije IBFF („International bodybuilding and fitness federation“), u kojoj će već dogodine zbog mene morati da otvore novu kategoriju jer nemam nameru da prestanem s takmičenjima – zvuči kao da se šali, ali se iz njenih očiju čita rešenost da istraje.
Malo nas zna koliko je zahtevan sport kojim se Zorana bavi. Od nje saznajemo da najveći i najznačajniji deo svih priprema čine životna disciplina, poseban režim ishrane, pa tek onda treninzi u teretani.
– Potrebno je veliko znanje da bi se ishranom izbrusilo telo i spremilo za naporne treninge. Već godinama ne kupujem hleb, brašno, šećer, peciva. Jedem proteinske namirnice, složene ugljene hidrate, a od mlečnih proizvoda pijem samo kefir i surutku, kakao mi je izvor gvožđa. Kažem vam, nije nimalo jednostavno, ali nije mi teško jer znam da ništa ne može da se postigne na brzinu, nema prečica do dobre forme, bar ne onih zdravih.
Slatke sportske muke
Ima tu još mnogo posla i detalja pre nego što se popne na pobedničko postolje. Za svetla takmičarske pozornice treba spremiti kostime, haljine, tonirati kožu sprejovima i gelovima koji ističu mišiće. – To su slatke muke kad znate da ste u punoj formi. To volim, pa ću se možda jednog dana posvetiti kreiranju takmičarskih kostima i haljina – kaže.
Osim što je posvećena sportistkinja, Zorana je 20 godina učiteljica u OŠ „Stevica Jovanović“u Pančevu. Istoj onoj u koju je i sama išla, pa to smatra velikom privilegijom.
Kao maloj bilo mi je važnije da uz redovnu paralelno završim osnovnu i srednju muzičku školu
Kao profesorka razredne nastave izvela je četiri generacije đaka. Pored ljubavi prema učenju, usadila im je i svest o tome koliko je sport važan, pa skoro svi njeni bivši i sadašnji đaci nešto treniraju. Zato ih sve zove svojim genijalcima. I ona je odmalena uvek nešto vežbala.
Stalno sam bila na raskrsnicama
– Svaku generaciju procenjujem iz perspektive mame i govorim im o tome koliko je važno da rastu zdravi. Moja deca su velika, zdrava i krče svoje puteve. Sin Andreja (23) je student prava, a Teodora (29) je posle Baletske škole „Lujo Davičo“i Učiteljskog fakulteta rešila da u prvi plan stavi svoj glas, da se takmiči i peva – sa žarom govori i o malim đacima i o svojoj velikoj deci.
Kad je ona bila mala, u kući je vladao sportski duh, a trenerke su bile kućni dres-kod. Oprobala se u skijanju, košarci, trčanju, karateu. Nije bilo mogućnosti za odlaske na kasne treninge, pa se nikada nije takmičila. Bilo joj je važnije da završi osnovnu, pa srednju muzičku školu. Volela je i slikanje, što ju je odvelo na arhitekturu. Posle osnovnih studija pobedila je prosvetarska tradicija, pa je završila Pedagošku akademiju i Učiteljski fakultet.
– Stalno sam bila na raskrsnicama, sve me je interesovalo. Moje roditelje, Slavku i Ljubomira, još pamte generacije đaka pančevačke gimnazije – seća ih se s tugom.
Sigurna je da je odnekud čuvaju i da su ponosni na nju.
Pehar prvo pokažem đacima. Oni se raduju, a ja ih motivišem da se bave sportom