U srcu žene: Ana Saćipović Bolje vreme za Romkinje tek dolazi
Udruženje je osnovala 2005. godine, a tad je i pokrenula prvi SOS telefon u Evropi za pomoć ženama žrtvama nasilja u porodici na srpskom i romskom jeziku. Ove godine dobila je nagradu od Saveta Evrope, gde je doživela da joj aplaudira 150 parlamentaraca
Niš, 1976. godina. Stojim u pekari u redu za hleb. Ispred mene je i mala Romkinja. Čeka strpljivo i kulturno. Kad je došla na red, prodavačica ju je preskočila i ignorisala kao da ne postoji. Dete je i dalje mirno čekalo. Kad je red došao na mene, pitala sam prodavačicu zašto ignoriše devojčicu, koja se baš u tom trenutku zakašljala. A ona je sasula salvu uvreda detetu samo zato što je romske nacionalnosti, baš kao i ja. Reagovala sam i zaštitila tad tu nedužnu devojčicu, a sebi obećala da ću uraditi sve što je do mene da promenim sliku o Romima i da ću se izboriti za njihov bolji položaj, priseća se Ana Saćipović, osnivač Udruženja Romkinja „Osvit“iz Niša, svog prvog susreta s diskriminacijom.
Danas, decenijama kasnije, uradila je mnogo za Rome. To potvrđuje i nagrada koju joj je ove godine dodelio Savet Evrope za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Proglašena je jednom od najuspešnijih Romkinja u Evropi i doživela aplauz od 150 evropskih parlamentaraca.
– Položaj Romkinja u Srbiji danas je i dalje težak, ali ponosna sam na činjenicu što smo uspeli da motivišemo mnoge romske devojčice i devojke da se obrazuju. Kad je obrazovana, žena ima samopouzdanje, može lakše da pronađe posao i tako postane ekonomski nezavisna. To dosad u romskoj zajednici nije bio slučaj – objašnjava Saćipovićeva i, dok se šetamo Nišom, pokazuje nam zgradu romskog Kulturnog cen
Iako je tokom studija ostala trudna, Ana je uspela uz pomoć i podršku porodice da završi fakultet. Isto je prošla i njena snajka, koja će postati prva žena sudija romske nacionalnosti u Srbiji
Kad je obrazovana, žena ima više samopouzdanja, nezavisnija je
tra, za koji je sama najviše zaslužna. To je prva ustanova tog tipa u Srbiji.
Obrazovane Romkinje bez posla su u najtežoj situaciji
Otkriva i da su obrazovane Romkinje bez posla možda čak i u najtežoj situaciji. Obrazovanjem su se uzdigle od okruženja i nisu prihvaćene u svojoj romskoj mahali, a s druge strane, diskriminiše ih i društvena zajednica, koja je puna predrasuda o Romima. Te žene postaju žrtve torture i njima je s diplomom bez posla još teže.
– Tad ja stupam na scenu i pomažem svakoj koja mi se obrati. Po našem Ustavu, svaka lokalna samouprava trebalo bi u državnim ustanovama da ima proporcionalan broj zaposlenih pripadnika svih nacionalnih manjina – kaže Ana, inače novinarka.
Zbog studija novinarstva došla je u Niš iz rodnog Aleksinca, a iako je na fakultetu ostala trudna, uz pomoć i podršku porodice uspela je da diplomira. Kao što se ona danas ličnim primerom i radom uzdiže iz svoje zajednice, tako su se nekada i njeni roditelji isticali u malom Aleksincu. Njena majka bila je prva žena koja je 60-ih godina na svoje ime imala otvorenu zanatsku radnju.
–
Moji roditelji bili su svesni koliko je obrazovanje bitno. Preneli su to na mene, a ja na svoju decu.
I kao što sam ja na studijama ostala u drugom stanju, tako je i moja snajka. Ali svi smo je podržali da nastavi sa fakultetom, čuvali dete kad je trebalo i ona će uskoro biti prva žena sudija romske nacionalnostu u Srbiji – ponosno ističe Ana.
Najviše poziva dobijamo vikendom i praznicima
Ana je još 2005. pokrenula SOS telefon za pomoć ženama žrtvama nasilja u porodici na romskom i srpskom jeziku.
To je i u Evropi bio prvi takav SOS telefon, koji je i danas dostupan svaki dan.
– U Savetu Evrope su mi i zbog toga aplaudirali kad su mi uručivali nagradu. Putem našeg SOS telefona pomažemo svim ženama bez obzira na nacionalnu pripadnost. Zanimljivo je da najviše poziva dobijamo vikendom i praznicima, kad je porodica na okupu, a najmanje leti – otkriva ova hrabra Nišlijka i dodaje da „Osvit“u romskim mahalama svake godine organizuje radionice povodom osnaživanja žena i važnosti sprečavanja romskih dečjih brakova.
I dok se ona godinama uspešno bori protiv diskriminacije, svom suprugu Aliji, s kojim je 42 godine, nije mogla da pomogne. Nikad nije radio u struci, kao profesor fizike, samo zato što je Rom, pa je penziju dočekao na drugom radnom mestu.