Novim filmom ispraćam 2019.

Posle sedam godina legendarnog glumca gledamo u filmu „Četiri ruže“. Otkrio nam je zašto ga nema u pozorištu, zbog čega se ponekad postidi i šta savetuje ćerki

Prošle godine u medijima odjeknula je vest da se Dragan Jovanović povlači iz glume zbog bolesti. Publika se zabrinula, a on je ostao dosledan sebi i nije se oglašavao tim povodom. Intervjue retko daje i vešto ih izbegava, ali za ovaj je imao poseban razlog – nov film „Četiri ruže“, u kom tumači lik negativca Branka. S ovim ostvarenjem posle punih sedam godina vratio se pred bioskopsku publiku, dok u pozorištu i dalje ne igra zbog problema s kičmom.

Ko je Branko? – Kada smo reditelj filma i ja istraživali kakav treba da bude lik Branka, došli smo do toga da stvorimo čudovište koje pokreće celu priču. Ne bih voleo da publika zavoli ovaj lik, on treba da bude opomena svima nama.

Da li privatno nekad i sami znate da budete negativni? – Ponekad, i uvek se toga postidim. To se obično dešava kad izgubim kontrolu i onda postanem čudan stvor kog ne prepoznajem. Stremim ka tome da se to ne pojavljuje i da toga nema. U filmu sam bio izazvan i probudio se taj neki tako strašan lik i čovek.

Publika je pre nekoliko meseci bila veoma zabrinuta za vas zbog zdravstvenih problema sa diskus hernijom. Kako se sada osećate?– Sada sam dobro. „Četiri ruže“su se snimale baš u vreme kada su počeli zdravstveni problemi. Ali film je drugačija stvar, tu nema takve opasnosti kao u pozorištu, gde postoji mogućnost da se ponovo povredim i budem ukočen pola godine. Na filmu to sve može lepo da se uradi, dok u pozorištu ne mogu da se kontrolišem na sceni i da se setim da me boli kičma. Zato sam sada teatar ostavio po strani.

U filmu se prikazuje i buran noćni život Beograda. Kako ga vi pamtite? – Bilo je to neko sasvim drugačije vreme. Ne znam da li je bolje što sam ga živeo ili bi bilo bolje da ne znam da tako nešto postoji... Možda će se vratiti, ali teško da u ovom globalnom sistemu to može da se dogodi.

Vaša ćerka, glumica Anđela Jovanović, sada živi u drugačijem Beogradu. Šta joj savetujete kako ne bi upala u zamke poročne strane noćnog provoda? – Sve počinje od roditelja, tako da bih se ja obratio roditeljima, ne bih ništa prigovarao deci. Roditelji moraju da imaju uvid u to čime im se deca bave, gde izlaze i sa kim, da razgovaraju stalno sa njima šta je dobro, a šta zlo. To se poravnava u poslednje vreme, pa je i jedno i drugo potpuno legitimno, a ne bi trebalo.

Kako ste reagovali kad vam je ćerka rekla da će upisati Fakultet dramskih umetnosti? – Nisam bio najsrećniji, ali s obzirom na to da je ona toliko talentovana i posvećena, nema tu šta da se kaže. To je bilo neizbežno.