Muškarac nedelje: Boris Milivojević
Ne činim drugima ono što ne bih voleo da čine meni
Skoro da nema dobrog domaćeg filma a da u njemu nije igrao Boris Milivojević. Njegove uloge u kultnim filmskim ostvarenjima „Munje“, „Kad porastem, biću kengur“, u serijama „Crni Gruja“, „Besa“, „Ujka, novi horizonti“, učešće u šouu „Tvoje lice zvuči poznato“i danas dobro pamtimo i prepričavamo. Svojom briljantnom glumom opet je uspeo da nas oduševi i u filmu „Četiri ruže“, koji se trenutno prikazuje u bioskopima. U filmu tumačite lik Belog. Šta kaže publika? – Reakcije publike i komentari na promocijama su uglavnom odlični. Pitali su nas, na primer, zašto neki kadar ne traje kraće, ali nikakve ozbiljnije zamerke nisam čuo.
Je li ovaj film, između ostalog, dokaz da čovek mora da veruje u sebe da bi uspeo? – Jeste. To dokazuje i reditelj ovog filma Vasilije Nikitović, koji je izgurao ovaj film s (polu)profesionalnom opremom u (polu)profesionalnim uslovima. Uspeo je da nagovori profesionalce da se, ipak, u takvim uslovima pozabave ovom temom. Privukle su nas njegova energija i želja i hteo je da ispriča priču na najbolji mogući način i, dok se to nije desilo, on nije prestajao da snima. Zato se film snimao 10 godina.
Gledali smo vas u seriji „Besa“. Po komentarima gledalaca, pojedine scene bile su teške za gledanje. Koje su vama scene teške kad se nađete u ulozi gledaoca? – Ne volim kada ima previše nasilja, kada je sve to vidljivo. Mislim da čovekova mašta može mnogo gore stvari da zamisli i da podrazumeva nego što bi morao da gleda. Što se tiče „Bese“, imao sam sreću što sam radio ovu seriju i nekako mi je srce puno kad vidim da posao kojim se bavim ima smisla.
Gde u pozorištu publika može da vas vidi i ima li pozorište za vas prednost u odnosu na film? – Publika ne može puno da me vidi u pozorištu. Trenutno igram u predstavi „Otkačene“, i to je moderna komedija, vrlo simpatična. Igram još jedino dečju predstavu „Čarobnjak iz Oza“u „Bošku Buhi“. Prednost pozorišta je ta što možete da komunicirate direktno s publikom, dok u filmu ne možete. Ali u filmu možete mnogo puta da izvedete jednu stvar i da je snimate sve dok ne budete zadovoljni. S druge strane, predstava je non-stop u nekom procesu i menja se. Živimo u vremenu u kom se principi stalno menjaju i ljudske granice tolerancije se pomeraju, ali kojih principa se vi ne odričete?
Je li tačno da vam je brat Zoran Milivojević, naš poznati psihoterapeut? – Postoji jedan princip koga se ne odričem, a to je da ne činim drugima nešto što ne bih voleo da oni čine meni. I toga se čvrsto držim. Mada mislim da su ljudi sve manje u mogućnosti da imaju neke principe. – Ne znam da li smo u nekom srodstvu, ali mi nije brat. Ja sam inače jedinac, a često me pitaju i da li je moj otac Milivoje Milivojević, naš kamerman. Ne, on nije moj otac.