Samo maska Srbina spasava
„Svi u podrum po maske za brušenje i zavarivanje. Samo to deluje!“
U kontekstu zagađenja, magle i cele ove priče koja ne jenjava, neobično je kad si iz Pančeva. Verujem da je tako i ljudima iz, recimo, Bora ili Valjeva, ali Pančevci ipak imaju pravo prvenstva makar kad je o zagađenju vazduha reč. Na neki sulud način osećamo se čak i privilegovano u odnosu na sve ostale koji se zagađenjem u ovom obliku prvi put sada suočavaju. Čak se nekako pravimo i važni, kao oni ljudi koji, šta god da vam se u životu desi i vi to rešite da im ispričate, klimaju glavom u smislu: „Ništa mi ne pričaj, prošao, znam bolje o tebe.“Tako nama zagađenje ne može ništa. Toliko dugo živimo i gušimo se, a pogledajte nas samo, svi smo živi i zdravi. Svi osim onih koji nisu.
Neprestano se polemiše i o maskama. Hirurške ništa ne znače, dobre su one s aktivnim ugljem, al’ su skupe, nano maske su super, ali ne mogu nigde da se nađu, jedino da se poruče onlajn, ali dok one stignu, dune vetar i zagađenje prođe. Pored svih čuda novih tehnologija, čujemo kako je vuneni šal zapravo najbolja zaštita. Drugi, naravno, to osporavaju: „Svi po maske za brušenje i zavarivanje. Samo to deluje!“Bilo kako bilo, kolika je zaista potražnja za maskama, najbolje se vidi na ulici. U Pančevu nećete nikog s maskom videti. Mooožda ponekog osvešćenog Kineza.
Setim se tako i bombardovanja. Tačnije, dana kad su bombe padale na južnu zonu u Pančevu. Proglašena je opasnost od zagađenja i čule su se neke drugačije sirene: „Zatvorite se svi u kuće i ne otvarajte prozore.“Setim se i moje majke, hemičara, koja otvara prozore, izlazi na terasu, nigde nikog kao posle apokalipse, udiše vazduh duboko i viče: „Pa i nije tako strašno.“Šta li je mogla po mirisu vazduha da zaključi, i dan-danas mi nije jasno, a sve bih rekla da je htela samo da nas smiri.
A šta će sad da nas smiri kada nam je ugroženo osnovno sredstvo za bivstvovanje na planeti?
Za druge ne znam, ali eto, Pančevci mogu da prate aplikacije o zagađenju i da se raduju tome što se od tolikih mesta gde se zagađenje meri jedna od dve zelene, tj. nezagađene zone nalazi baš u centru Pančeva. Druga je beogradsko Zeleno brdo. Kako je to moguće, niko ne zna. Verovatno se ne meri ono što treba da se meri. Ali nije loše da bar jednom u životu i Pančevci mogu da danu dušom i udahnu punim plućima.