Bila sam nepokretna, vidite me sad

Vanja Subašić, medicinska sestra iz Banjaluke

Reumatoidni artritis prekinuo joj je normalan život kad joj je bilo 23 i doveo je u stanje skoro totalne nepokretnosti. U 20 godina dugoj borbi Vanja je stala na noge i sada se raduje svakom novom danu

Bila je aktivan sportista celog života. Bavila se karateom, trčanjem, fitnesom i aerobikom. Ponosila se što istrajno radi na sebi. A onda je jednog jutra život za kakav je dotad znala počeo da se preokreće za 360 stepeni.

– Sećam se pre 20 godina jednog jutra sam se sa stadiona gde sam redovno trčala vratila šepajući, jer se nisam mogla osloniti na skočni zglob leve noge. Kažiprst na levoj ruci bio je danima otečen, a hirurg je rekao da sam ga verovatno povredila. Znam da nisam i da su bol i otok krenuli odjednom, ali pokušala sam da ignorišem tegobe i vratim se trčanju. Međutim, uprkos mojim naporima i ubeđenju da ja mogu sve, tegobe su bile konstantne i intenzivne – počinje svoju priču Vanja Subašić (43), viša medicinska sestra iz Banjaluke, supruga Miroslava Subašića i majka Irine (22), studentkinje solo pevanja u Puli.

Nakon odrađenih kompletnih nalaza dobila je dijagnozu – reumatoidni artritis i, naravno, terapiju analgeticima i kortikosteroidima.

– Kako nikada nisam koristila lekove, mislila sam da će sve to proći samo od sebe. Ponekad su se tegobe smirivale, pa sam nastavila da treniram i živela sam u ubeđenju da će to sve stadion izlečiti. Međutim, noge su mi postajale sve teže i stopala su me strašno bolela, pa sam odlučila da se obratim ortopedu – seća se.

Od blagih bolova do propadanja zglobova

I drugi lekar je potvrdio istu dijagnozu i savetovao Vanji da pod hitno počne da uzima terapiju jer zanemarivanje bolesti može dovesti do invalidnosti. Srećom, shvatila ga je ozbiljno.

– Uskoro mi je bilo mnogo bolje, ali su mi svi poslovi, kao i obaveze oko moje tada dvoipogodišnje kćerke bili teški i naporni. Brzo sam se umarala, spavalo mi se baš onda kada je Irina tražila igru i pažnju. To više nisam bila ja.

Od kortikosteroida je, nastavlja ispovest, počela da se goji, a sva fizička aktivnost se svela na lagano razgibavanje i istezanje.

– Teško je bilo prihvatiti novonastalo stanje. Bilo je momenata kada sam padala u depresiju, ali sam sve ipak nekako prevazilazila jer sam se trudila da radim i budem korisna.

Međutim, artritis se nije stišao ni pod terapijom. U nekoliko navrata bila je na bolničkom lečenju, propala joj je zatim hrskavica na kolenima, pa je oba morala da operiše.

– Sedam godina od postavljanja dijagnoze stekla sam status invalidnog lica. Nakon operacije kolena kvalitet života mi je bio znatno poboljšan, ali su s vremenom stradali i kukovi, pa sam 2014. ugradila i veštački kuk.

I nakon toga Vanja je nastavila da živi i radi sa smanjenim radnim sposobnosti