Vesti iz prošlosti
Tad nismo bili svesni koliko nam je budućnost blizu
Odlazak kod roditelja svaki put je kao mini putovanje u prošlost. Ispliva uvek nešto što želi da bude nađeno i – nezaboravljeno. Nedavno su mi kod mame iz neke knjige ispale stare fotografije iz prvog srednje, a na njima, osim meni dragih lica, ja sa bob frizurom, mini-valom, čak i na šiškama. Rečju – voluminozno. Kao danas da je bilo, sećam se salona na uglu Dalmatinske i Đušine u kom sam, a ne znam kako me je rođena majka pustila, uradila taj eksperiment na svojoj gustoj kosti. Sećam se i tankih metalnih viklera sa gumicama, koje je frizerka navijala „tetkama sa ’ladnim trajnama’“, pa i meni. I mirisa kiseline. I sebe srećne. Zar je tako malo trebalo za sreću?
Prošli vikend sam pak pomagala mami da pomeri kutije pune starih „Blic žena“. Nisam im odolela. Uzbudljivo mi je da kopam po vestima iz prošlosti, da poredim život. Prošlost uvek idealizujemo, kao da je sve bilo lepše i bolje. Prosto čovek poželi da jednom nađe dokaz u korist ove naše sumorne svakodnevice.
Dopadne mi pod ruke tako gomila iz 2009. Početak leta, klasičan ženski sadržaj... Vesti o pra-digitalizaciji: dve velike kompanije poklonile jednoj školi osam računara i besplatan internet. Okej, sad je definitivno bolje u toj sferi, ali recimo, u odnosima sa Crnom Gorom nije. Tad smo ozbiljno planirali letovanja dole, odbrojavali dane do Univerzijade u Beogradu, navijali za Marka Kona i „Cipelu“na Evrosongu i – eto ti ga sad, o prošlosti – imali pandemiju.
Tog 29. juna 2009. objavili smo: „Prvi put posle 41 godine SZO proglasila je globalnu epidemiju virusa. U Srbiji zasad nema zaraženih, ali su mere opreza neophodne jer će, kaže dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje pandemije, Srbija biti zahvaćena.“Srećom, nije, a bilo je baš blizu. Dalje reči dr Kona kao da su od juče: „Država može da sprovede niz mera kao što su zabrane javnog okupljanja, zatvaranje škola, vrtića i fakulteta, pozorišta, bioskopa, zatvaranje granica, zabrana putovanja…“Zvuči poznato?
Ili: „Pandemija je pravi komunikacioni košmar, jer je niz poruka potpuno kontradiktoran i nema jednostavnih saveta. Postoje ipak preporuke – redovno perite ruke, izbegavajte pozdravljanje i ljubljenje, veće skupove…“Tad nismo bili svesni koliko je bilo blizu.
I još: „Nema stručnih radova koji opravdavaju upotrebu maski…“Sada ih ima. Maske su naša realnost. Pandemija takođe. Mogla je i ovaj put da nas preskoči, da konačno budućnost jednom pobedi.