Teška u izolaciji
Trećina starijih od 65 godina ima oštećen sluh, a koliki je to problem, uvideli
su naročito u vreme pandemije, kad se njihova komunikacija s okolinom najčešće svodila na telefonske razgovore i kad im je izvor informacija bio TV
Preko čula sluha, ističu stručnjaci, prilagođavamo se spoljašnjoj sredini i ostvarujemo komunikaciju. Ukoliko dođe do oštećenja ovog čula, što se ispoljava kao nagluvost ili gluvoća, jasno je koliko je to veliki hendikep za svakog čoveka. Ovo je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu, odmah iza oboljenja kardiovaskularnog i lokomotornog sistema. Kod starijih osoba ovo predstavlja ogromnu poteškoću jer su im otežani socijalni kontakti, ne mogu da prate vesti na TV-u, za koje su u novonastaloj situaciji veoma zainteresovani, pa se često povlače iz društvenog života, a ponekad ispoljavaju i znakove depresije. Nekada ne nailaze na razumevanje kod članova porodice, što ih još više opterećuje.
Statistika, nažalost, pokazuje da jedna trećina osoba starijih od 65 godina i jedna polovina osoba starijih od 75 godina ima oštećenje sluha. Za sve njih nagluvost je naročito predstavljala veliki problem u vreme pandemije, kad su bili odvojeni od najbližih i kad su sa njima komunicirali uglavnom telefonom. To je mnogima koji su dosad zanemarivali probleme sa sluhom, ili su se pretvarali da oni ne postoje, bio izvor velike frustracije.
Staračka nagluvost ili presbiakuzija je progresivni, bilateralni simetrični gubitak sluha. Naime, tokom godina ćelije u uhu slabe i počinju da pucaju. Tada opada i naša sposobnost da čujemo. Kako ne postoji mogućnost da organizam stvori nove ćelije, šteta koja nastaje je trajna. Zato je veoma važno da se ovaj problem otkrije na vreme. Oboljenje se dijagnostikuje otorinolaringološkim pregledom, merenjem sluha ili audiometrijom. Jedini način da se pomogne pacijentima sa staračkom nagluvošću jeste da se odredi dobra slušna amplifikacija, to jest upotreba odgovarajućeg slušnog aparata.
Slušni aparat nema uticaja na osnovnu bolest, ali omogućava dobru audiološku rehabilitaciju i uspostavljanje dobre audioverbalne komunikacije. Poželjno je da se, s obzirom na to da ovo oboljenje zahvata obe strane tela, koriste slušni aparati na oba uva jer se na taj način postiže bolji efekat slušanja i komunikacije.