TRAŽI SE FRIZURA „PANČETA“
vosadskoj Akademiji umetnosti 1994. godine. Lik Pančete ju je 2019. lansirao u orbitu TV zvezda, iako tim sazvežđem hoda još od legendarnog nastavka TV serije „Pozorište u kući“, gde je igrala sekretaricu i bila u kadrovima sa Milenom Dravić. Potom je tumačila, srećom, sasvim različite karaktere, i u TV i filmskim rolama u „Hotel sa sedam zvezdica“, „Drug Crni u NOB-u“, „Psi laju, vetar nosi“, „Andrija i Anđelka“, „Junaci našeg doba“, „Sumnjiva lica“, „Senke nad Balkanom“. Na filmskom platnu je bila debitant ulogom bolničarke u „Lepa sela lepo gore“. Za 25 godina staža u glumačkom ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta publici se predstavila, pored ostalih, i u predstavama „Zečevi su brza hrana“, „Tri klase i gospođa Nušić“, „Razred“, „Poziv na pogubljenje“, „Posle zabave“...
– Svaka scena u teatru, na filmu ili televiziji, koja me je emotivno duboko potresla, bilo da je komedija ili drama, vredna je mog pamćenja. I verujte, tekst svake od tih scena još znam naizust! Uvek mi je bitno, u procesu rađanja lika, bez obzira na glumačku scenu, da se razumem sa partnerom sa kojim igram. Znači mi i mišljenje reditelja jer zajedno stvaramo jedno delo.
Ističe da se nikad nije pronašla sto odsto u nekom liku.
– Niti jedan glumac nije lik koji tumači, osim ako ne glumi sebe. Iako sam Pančeti udahnula život i na izvestan način sam je otoplila, ni po čemu se ne bih poredila s njom. Ja sam vrlo komunikativna i pristupačna osoba. I van iskustva sa likom Pančete rado pričam s poznatim ili nepoznatim ljudima kad ih srećem na ulici. A jedina razlika otkad je ona deo mog života jeste što sada češće moram da se fotografišem sa publikom i za medije.
U njenoj porodici ima izuzetno darovitih za umetnost. Ali, samo joj je majka bila umetnički ostvarena.
– Ona je diplomirala muzičku akademiju i istoriju umetnosti, a radni vek je provela kao profesorka u osmoletki. Glavni je i odgovorni krivac za moj, kako se šaleći kažem, glumački slučaj. Vodeći učenike u pozorište, na operu, balet, uvek bi povela i mene, pa sam se tako inficirala teatrom.
Idole sam tražila u porodici
Blagoslovena je ušuškanim detinjstvom koje su obeležili radost, smeh, pesma. Tu, kaže, čovek napuni svoje depoe ljubavlju. Popularnost
Njena kovrdžava kosa igra za svoj groš u svakom od tih kadrova, pa je frizura „Pančeta“postala hit kod frizera, čak i mnogim damama sa prirodno ravnom kosom. – S očeve strane svi su mi kovrdžavih glava. Uvek mi prijaju komplimenti za loknice. Baš bih dobro razmislila da li bih ih se odrekla zbog nekog glumačkog izazova! ju je častila brojnim fanovima, među kojima bi neki mladi ljudi želeli da nađu sebe u glumi. Ona nije imala idole kao dete i tinejdžerka.
– Išla sam u muzičku školu, svirala sam flautu i klavir. I mnogo sam volela da igram folklor, prvo u KUD „Abrašević“, a kasnije u „Fruli“. A jedan period sam maštala da postanem dirigent. Zapravo sam obožavala svoju porodicu i među njima sam nalazila svoje idole, uzore i inspiraciju.
Ni sada je ne žuljaju posebne glumačke želje. Nema spisak neostvarenih rola.
– Sve što je moj deo ko
lača, sačekaće me da ga smažem. A ko hoće sa mnom u kadar, samo izvol’te!
U familiji ima dosta članova, od najmlađih do najstarijih, koji poput nje pucaju od šarma.
– Temperamentom sam na tetku, takva mi je i sestra od ujaka. A dobili smo i pojačanje u mojoj bratanici Mitri (4). Sve smo iste: raznosimo energiju neštedimice! Mitra je sto posto moja naslednica po živahnom karakteru.
Najveća sreća joj je materinstvo. Sina od 22 godine zove „moja duša“.
– Moj sin je moj klon, ali samo izgledom. Inače je filozof na oca, iako se opredelio za studije psihologije.
Sandra je ponosna i na nekolicinu prijatelja iz osnovne škole. Drže se zajedno i ne daju jedni na druge nikad i uprkos svemu.
– Imam i prijatelje stečene kasnije koje volim i obožavam. Bogu hvala, nije spala knjiga na dva slova. Lepa i iskrena prijateljska reč i podrška znače i u dobru i u zlu.
Prija joj tišina. I njena četiri zida. Kad se ugase reflektori pozornica, spokoj nalazi pored reke da bi resetovala dušu i odmorila misli.
– Mnogo je buke oko mene, veliki je studio gde snimamo, mnogo je tu ljudi. Zato u predasima biram kontraste tome. Stanujem nadomak Savskog keja i najradije u praskozorje tu prepešačim uz vodu. Ona sva osećanja izvuče. Ja sam uvek optimista. Za to se nisam postarala, optimizam mi je bog darovao.
Vladan Savić, moj veliki prijatelj i divan kolega, častio me je nadimkom Štreberka. I priznajem da nije omašio! Štreberski učim sve tekstove koje Pančeta izgovara. Da bi izgledali lako i usput izgovoreni, mora mnogo da se radi!