Negativne emocije su put u bolest Pobedite ih!
Psihološki aspekti malignih bolesti
SAVET EKSPERTA
Stres koji predugo traje, osećanje krivice, bespomoćnosti i beznadežnosti slabe imunitet i, uz postojeće faktore rizika, ako se nešto ne preduzme, povećavaju rizik od nastanka raznih bolesti, pa i raka
Ako pogledamo kroz istoriju, još u 2. veku n. e. rimski lekar Galen dovodi u vezu malignu bolest i melanholični tip temperamenta. On je smatrao da su ličnosti sklone bolnim i dugotrajnim nezdravim negativnim emocionalnim stanjima, poput anksioznosti i depresivnosti, sklonije i razvoju maligne bolesti. Rukovodeći se ovim zapažanjem, brojni autori u 18. i 19. veku ističu da se maligna bolest češće javlja kod osetljivijih ljudi, sklonih da na stres reaguju bespomoćnošću, beznadežnošću, depresijom i potiskivanjem negativnih emocija. Tokom druge polovine 20. veka ranija zapažanja kulminiraju sistematskim izučavanjem psiholoških faktora za koje se pretpostavlja da su temelj malignih bolesti i razvojem pretpostavke o tzv. C tipu ličnosti sklone razvoju maligniteta, a koja se opisuje upravo navedenim karakteristikama.
Istraživanja iz tog perioda takođe su pokazala da su oboleli u poređenju sa zdravima bili izloženiji stresu i suočavali se s gubicima, poput razvoda i smrti bliskih osoba, pre nego što im je otkrivena dijagnoza maligne bolesti. Gubitke upravo prate bolna emocionalna stanja koja ponekad traju dugo i postaju nezdrava. Pitali smo ass. Aleksandru Kovač, specijalistu medicinske psihologije sa
Aleksandra
Kovač
Instituta za onkologiju Vojvodine, koliko je zaista jaka veza između dijagnoze maligne bolesti i emocija.
– Iz mog dosadašnjeg kliničkog iskustva, kao i brojnih istraživanja iz psihoonkologije, jasno je da gotovo nijedna dijagnoza nema toliko intenzivnu emocionalnu komponentu kao ona koja donosi saznanje da se boluje od raka. Ujedno, nijedna bolest se s toliko interesovanja i pažnje ne dovodi u vezu sa emocijama, stresom i ličnošću koje osobu na neki način čine predisponiranom da oboli, kao što je to slučaj sa malignim bolestima – kaže Aleksandra Kovač.
Danas se u medicini, navodi, ovakvim shvatanjima o psihološkim faktorima kao „dobroj podlozi“za razvoj maligne bolesti, uglavnom ne pridaje toliki značaj, pre svega zbog niza metodoloških problema koje su pokazala ranija istraživanja.
– Mehanizmi nastanka malignih bolesti dovode se sada u vezu s brojnim biološkim i fiziološkim faktorima, faktorima okruženja, kao i stilom života i navikama koje povećavaju rizik od obolevanja, poput zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, alkohola i nikotina.
Nijedna bolest se s toliko interesovanja ne dovodi u vezu s emocijama, stresom i karakteristikama ličnosti koje osobu čine predisponiranom da oboli, kao što je to slučaj s malignim bolestima