Borim se da izbegnem drugu operaciju
Milena je saznala da kod zdravog čoveka razmak između trbušne aorte i arterije iznosi 1–1,5 cm ili više, a kod nje je svega 2,9 mm. Izdužen želudac i proširena renalna vena dodatno su potvrdili dijagnozu retkog SMA-sindroma.
– Primala sam infuzije i vitamine, ali nije bilo poboljšanja. Bolovi su postajali sve jači, javljao se pritisak na srce, teško sam disala pri svakoj promeni vremena, trpela probadajuće bolove i gubila na kilaži. Operacija je bila neizbežna, a već osam godina se uspešno borim da ne dođe do još jednog zahvata. sle ovih pregleda sam doživela šok kada su izgovorili da imam retko oboljenje komplikovanog naziva – sindrom mezenterijalnih klešta, odnosno SMA-sindrom
Taj sindrom je bio uočen kod samo 500 ljudi u svetu jer često ostaje skriven. Naime, najčešće urođeno smanjen razmak između abdominalne aorte i mezenterijalne arterije onemogućava normalan protok hrane kroz probavni trakt – priča Milena uz mnogo detaljnih i stručnih objašnjenja.
Zbog svih tih tegoba, uputili su me na angiografiju krvnih sudova abdomena. Silni konzilijumi brižnih lekara odveli su je u Beograd, do profesora Božine Radevića, vaskularnog hirurga. Prihvatila je mišljenje da je operacija jedini način da se pomogne, kao i njegov savet da što više čita i uči o samom sindromu kako bi sama sebi mogla da pomogne i razume šta joj se događa u organizmu.
Za mene nema dijete
– Oporavak nakon ove operacije bio je spor, dug i bolan, a onda je jedan lek počeo da deluje. Uz preporučene namirnice krenula sam u borbu za odlaganje nove operacije. Ne postoji određena dijeta za moje stanje, a koja bi mi pomogla da dobijem na kilaži, ali slušam gastroenterologa. Rekao mi je da ja najbolje mogu da upoznam i osetim svoj organizam. Da je on tu da pokaže smernice i prepiše lekove, a da samo ja znam kako na koji lek reagujem. Zato sam zahvalna što mi je dr Zoran Mavija verovao da nisam anoreksičarka i što mi je pomogao kada je otkrivena prava dijagnoza. Danas živim sa ovim sindromom i znam da će uvek biti nekih problema. Moje je da mu ne dam da mi zaustavi život i zato čim nešto malo pojedem, krećem u šetnju – odlučna je Milena, ali ne zaboravlja probleme i komplikacije koji se povremeno javljaju.
Bori se uz pomoć porodice i prijatelja jer su ograničenja brojna. U šali kaže da joj je samo još korona falila.
Milena je tekstilni tehničar, počela je i studije, ali je nakon prve godine shvatila da njena umetnička duša traži slobodu. Bavila se dizajnom, učestvovala na modnim manifestacijama u rodnom gradu i u Sarajevu, a imala je i samostalne revije. Želju iz detinjstva da rečima iskazuje osećanja ostvarila je pre šest godina pišuću blog pod imenom „Škrinja, švelja i špajz“, pa su njene kratke priče privukle veliki broj posetilaca. Uskoro će se te priče naći između korica njene prve knjige, kojoj je namenila neobičan naslov: „Jednu tačku na zidu, imaj u vidu“.
Živi sa roditeljima, bratom, snahom i bratancem kome će uskoro godinu dana.
– Porodica mi je velika podrška. Kad sam shvatila da ne mogu da radim kao drugi ljudi, krenula sam da pišem i pronašla divni svet priča. Bratanac mi je najveća snaga, pa i kad je teško ja, poput suncokreta koji se okreće suncu, okrenem glavu ka njemu i sve bude lakše. Sanjam svaki dan jer bez snova život bi bio samo realan.