A KAD MORA OPERACIJA
Hemoroidi ili šuljevi su venski krvni sudovi koji predstavljaju normalnu anatomsku strukturu završnog dela debelog creva. Imaju svoju funkciju u zadržavanju gasova i tečne stolice, a tokom napinjanja pri pražnjenju pune se krvlju i spuštaju u gornji deo analnog kanala štiteći ga od mehaničkih povreda. Svi imaju hemoroide, ali kad oni stvaraju tegobe, kažemo da se javila hemoroidalna bolest. Tada se treba javiti lekaru i započeti lečenje.
Ranije su hemoroidi više bili muška stvar, ali stiče se utisak da su poslednjih godina žene jednako, ako ne i više, pogođene ovim zdravstvenim problemom koji je u porastu. Zašto je tako, pitali smo dr sci. med. Milenu Šćepanović, opšteg hirurga i proktologa, u čiju ordinaciju svraća sve veći broj žena.
– Možemo reći da hemoroidalne tegobe ima skoro svaka četvrta odrasla osoba u nekom periodu života, ili 50 odsto populacije iznad 50. godine. Oba pola obolevaju skoro podjednako, ali su žene posebno pogođene tokom trudnoće. Čak 85 odsto trudnica ima hemoroidalne tegobe tokom poslednja dva trimestra i u postporođajnom periodu – objašnjava dr Šćepanović.
Faktori rizika koji ne idu u prilog ženama
Prvi način lečenja podrazumeva korekciju ishrane kroz takozvane higijensko-dijetetske navike. Zatim tu su kreme, supozitorije (čepići) i lekovi. Ako ne dođe do poboljšanja, preduzimaju se ambulantne intervencije kao što su sklerozacija i elastične ligature po Baronu. Operacija, koagulacija radio-talasima, laserska operacija i staplerska hemoroidektomija, uglavnom je rezervisana za III i IV stadijum bolesti i one koji ne reaguju na druge načine lečenja.
Trudnoća i porođaj, kaže doktorka, predisponiraju žene da razviju simptomatske hemoroide iz nekoliko razloga.
– Tokom trudnoće zbog povećane telesne težine povišen je i intraabdominalni pritisak koji povećava i pritisak u venama male karlice. Zatim, tu su i hormonske promene. Visok nivo progesterona u trudnoći smanjuje snagu venskih zidova i venski tonus. Kod mnogih žena dolazi do promene u pražnjenju creva – do opstipacije, koja se javlja i u postporođajnom periodu. Naprezanje tokom defekacije još je jedan faktor rizika. Tokom porođaja produženo naprezanje i rođenje deteta s težinom od preko 3.800 kilograma takođe doprinose pojavi tegoba.
I rad od kuće podstiče ovaj problem
Srećom, kod većine žena ove tegobe su privremen problem, ali kod nekih on može da traje godinama nakon porođaja.
– Drugi razlog većeg obolevanja među ženama su promene u svakodnevnom životu koje podrazumevaju rad od kuće, sve više obaveza koje smanjuju slobodno vreme za adekvatnu ishranu, bavljenje sobom, šetnju i rekreaciju, što je bitno za pravilan rad creva – ističe dr Šćepanović.
Pojavi bolesti doprinosi i gojaznost, dugotrajna upotreba sredstava za čišćenje (laksativa), dugo sedenje u toaletu, kao i nasledna komponenta bolesti koja se ogleda u slabosti vezivnog tkiva u zidovima vena, pa zato često ista osoba ima i proširene vene na nogama.