Zdravlje Previše vitamina D stvara kamen u bubregu
Pijete vitamin D zbog korone? Oprez! Velike doze mogu da stvore kamen u bubregu, a evo šta još treba da znate o ovoj čestoj i veoma bolnoj tegobi
Nefrolitijaza, kamen u bubregu najčešći je zdravstveni problem urinarnog trakta. Oko 15 odsto muškaraca i sedam odsto žena se tokom života susrelo s njim. Uglavnom se javlja od 20. do 49. godine, a najučestaliji je oko 35. godine. Ukoliko je neko u porodici sklon ovom poremećaju, verovatnoća da će pojedinac oboleti je još veća.
– Studije su pokazale da pacijenti boljeg socioekonomskog statusa obolevaju češće od kamena u bubrezima. Ukoliko se do 50. godine ne javi nefrolitijaza, veoma je mala verovatnoća da će do njih doći i kasnije. Kod dece se javlja veoma retko – ističe specijalista urologije doc. dr sc. med. Dimitrije Jeremić, sa Klinike za urologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Nijedan nije bezazlen
Ne postoji kamenje u bubrezima koje je bezazleno, jer svaka vrsta može dovesti do sprečavanja normalnog prolaska urina do bešike, te uticati na postepeni gubitak funkcije bubrega.
– Najčešće je kalcijumsko kamenje, koje nastaje od supstanci koje se unose hranom, ali i stvaraju u organizmu. Kako se danas vitamin D sve više propisuje, treba imati na umu da visoke doze ovog vitamina mogu dovesti do formiranja kalcijumskog kamenja u bubrezima. Kamenje koje nastaje kao posledica dugotrajne urinarne infekcije naziva se struvitno kamenje, dok su manje učestale druge vrste kamenja kao što je uratno, cistinsko – ističe dr Jeremić.
Sve kreće od peska
Da bi se kamen u mokraćnim kanalima formirao, mora postojati pesak.
– Pesak se spontano eliminiše iz mokraćnih kanala, što pacijenti obično ne osete, ali mogu imati jake bolove u slabinama. Ukoliko pesak ne izađe iz mokraćnih kanala, on privlači mineralne i organske elemente iz urina, te se s vremenom formira kamen, koji se na dijagnostičkim pregledima jasno uočava – objašnjava dr Jeremić.
Simptomi u akutnim stanjima tj. bolovima nastalim usled pokretanja kamena u bubregu veoma su specifični, dok simptomi kod pacijenata koji duže imaju kamen mogu biti veoma nespecifični.
– Kod akutnog stanja pacijenti osećaju jake bolove u slabinama, koji zrače u genitalije, dolazi do učestalog mokrenja, a urin može biti zamućen pa i sukrvičav. Posle nekoliko sati jakih bolova oni uminu ili budu blaži, ali ih tada ne treba zanemariti. Što se tiče kamena u bubregu koji nema akutnu prezentaciju, obično dolazi do tupih bolova u slabinama, učestalih infekcija, patoloških nalaza pri analizi urina i, ukoliko kamen sprečava normalno oticanje urina do mokraćne bešike, do postepenog gubitka funkcije bubrega – kaže specijalista urologije.
Tečnost pomaže pri izbacivanju
Doktor Jeremić ističe da su presudni faktori za izbacivanje kamena njegova veličina i dijametar mokraćnog kanala.
– Što je kamen veći, teže se izbacuje iz mokraćnih kanala. S druge strane, što je mokraćni kanal širi, veća je mogućnost da će kamen biti izbačen. Najuži deo kroz koji treba da prođe je na samom ulasku u mokraćnu bešiku i to je mesto na kojem se najčešće i zaustavi – kaže on.
Kada je reč o spontanoj eliminaciji kamena, dr Jeremić na prvo mesto stavlja unos tečnosti koja, kako kaže, pojačava pritisak na kamen i potpomaže njegovom izbacivanju.
– Čajevi takođe smiruju zapaljenja i bolove. Toplota tj. grejanje bolne regije opušta mišiće i kamen lakše prolazi, kao i nakon fizičke aktivnosti.
Kod ljudi koji su jednom imali kamen u bubregu postoji veća mogućnost da se ponovo vrati