Već prvog dana sam se prijavila
Nina Dautović (41), diplomirani pravnik iz Novog Sada
Nina je Novosađanka koja s radošću kaže da je sada ponosna vlasnica „Sputnjik V“vakcinalnog imuniteta protiv kovida-19. Kako radi u velikom kolektivu i svakodnevno se sreće sa mnogo ljudi, bila je svesna mogućnosti zaraze i štitila se od prvog dana pojave pandemije. Zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i prijatelji preko Vajbera, bez kafića i druženja uživo, činili su njenu svakodnevicu.
– Nažalost, virus me je našao. Da li kada sam spustila masku samo na trenutak, ili kad sam ispred radnje srela poznanika s maskom ispod nosa i zastala da popričam... Tek, našao me je prošlog novembra, a nažalost preko mene je stigao i do mojih roditelja. Iako u visokim godinama i svako sa svojim hroničnim bolestima, srećom, prošli su sa lakšim simptomima. Ja sam imala upalu pluća, temperaturu u trajanju od pet nedelja i isto tolikim trajanjem izolacije. Bilo i nikad se nikome ne ponovilo – priča Nina.
Preležana bolest ostavila je posledice. Zamaranje, bolove svih vrsta u grudnom košu, lupanje srca, ali ne i visok nivo antitela.
– I to malo što sam imala skoro se prepolovilo kroz mesec dana. Tako nešto sam očekivala jer bolujem od autoimune bolesti, Hašimoto tireoditis, pa nije čudo što imuni sistem ne radi najbolje. Ponovo proći kroz istu bolest, ili ne daj bože zaraziti drugog, za mene nije bila opcija. Verujem u nauku, jer nauka je spasila svet dosad nebrojeno puta. Ne bi nas mnogo danas ovde bilo da nismo primili vakcine protiv teških i smrtonosnih bolesti koje su zahvaljujući imunizaciji i kolektivnom imunitetu iskorenjene.
Kada su stigle prve vakcine u našu zemlju, odmah prvog dana se prijavila preko eUprave i prvu dozu vakcine „Sputnjik V“primila je 4. februara na novosadskom Sajmu.
– Divni lekari i sestre, odlična organizacija, sunčan dan, kafa za poneti na klupi, i ja vakcinisana... Hej,
Nisu me brinula neželjena dejstva, iako sam tog dana imala bol u grlu i laganu drhtavicu
šta ćeš više! Bila sam srećna i ničeg se nisam plašila. Nisu me brinula ni eventualna neželjena dejstva, iako sam tog dana imala bol u grlu i laganu drhtavicu, a sutradan blag porast temperature. Na istom mestu sam se revak
cinisala 25. februara i jedina tegoba bio je bol u ruci koji sam osećala samo tog dana.
Nina kaže da iako zna da ne postoji konsenzus oko nivoa antitela koja štite od ponovnog razbolevanja, želela je da proveri ima li ih nakon druge doze. Još se sećala one muke i razočaranja nakon preležane bolesti, pa se nadala da je sada drugačije.
– I bilo je drugačije. Petnaestog dana od primanja druge doze vakcine nivo antitela iznosio je 8068 AU/ml (ref. vrednost <50 negativan, >50 pozitivan). Voila!
Srećna do neba, uživa u toj radosti. I dalje nosi maske, izbegava druženja i okupljanja jednako kao i ranije. Ipak, kaže da postoji velika razlika u odnosu na prethodnih godinu dana.
– Vakcinisanje mi je donelo mir iako znam da nijedna vakcina ne štiti sto odsto. Volela bih da i drugi to osete, da znaju da ako se i zaraze neće umreti ili proći sa teškim posledicama. Da znaju da će, ako i zaraze svoje bližnje, kao što sam ja nažalost zarazila roditelje, oni lakše preležati. Ako većina nas bude vakcinisana, postaće nevažno da li neko ima brojku od 8068 ili 568 na testu za proveru antitela, ili ima negativan nalaz. U suprotnom, džaba nam sve. Virus će naći put.