Ljubavna patnja pretvara nas u najbolje partnerke
Kada žena na svojoj koži oseti kako izgleda kada je loše, tada postaje trajno nesposobna da dobrotu uzima zdravo za gotovo. Nikada joj se više ljubav bliskih ljudi neće podrazumevati, neće se bahatiti njome, nego će je ceniti, negovati i uzvraćati
Kažu da je loše iskustvo u ljubavnim vezama zapravo najbolje iskustvo za sve ono što vas u budućnosti čeka. Na prvi pogled to možda baš i nema mnogo smisla, jer kako slomljeno srce opet može da veruje i voli? Međutim, psihološki gledano, ova teorija je i te kako utemeljena u zdravom razumu. Naime, žena koja je izašla iz toksičnog odnosa, koja je već preživela lične drame, zapravo je idealna partnerka.
– Ponekad ovakva priča nema srećan kraj, nego nas rani za sve buduće odnose. Ali ako priča ima srećan kraj, tada je žena u tom toksičnom odnosu pronašla ili izgradila kod sebe snagu koja joj treba da ode. Čak i kada nije sama otišla, nego je ostavljena, to može da bude snažan okidač za konačnu promenu nabolje. Kao kada tonemo, pa nam je potrebno da potonemo do dna da bismo se odbacili nogama i podigli se – objašnjava Željka Kurjački Stanić, psiholog.
Bolje vidi i bolje čuje
Ovakva žena ume da ceni kvalitetnog partnera, ne očekuje bajku i sa obe noge stoji na zemlji. Za razliku od žena koje nisu imale loša iskustva, ona ništa ne uzima zdravo za gotovo, ništa joj se ne podrazumeva i ume da ceni sve ono blagorodno što od partnera dobija, jer vrlo dobro zna kako izgleda kada to u vezi izostaje.
– Kada vidi svojim očima i oseti na svojoj koži kako izgleda kada je loše, pogotovo ako je to loše trajalo dugo, tada postaje trajno nesposobna da dobrotu uzima zdravo za gotovo. Nikada joj se više ljubav bliskih ljudi neće podrazumevati, neće se bahatiti njome, nego će je ceniti, negovati i uzvraćati.
Ovakve žene su i otvorenije za komunikaciju, spremnije su da jasno kažu šta im smeta, da rade na novom odnosu i da maksimalno investiraju u njega.
– Toksične veze se tako zovu jer su ti odnosi otrovni po našu sliku o sebi. Događa se da izlazak iz takve veze bude podsticaj za neku veliku promenu nabolje, podsetnik od čega smo pobegli i da se više nikada tome ne vratimo – objašnjava Željka Kurjački Stanić.
Ali češće se dešava, dodaje naša sagovornica, da nakon takvih veza sledi dug period oporavka i ponovna izgradnja poverenja u sebe i svoje odluke.
– Ne smemo prevideti da kada neko provede godine u bliskom odnosu sa nekim ko mu sistematično ruši sliku o sebi i truje dušu, tada ne možemo očekivati neki drasti
čan obrt i iznenadni porast samopouzdanja. Oporavak od takvog odnosa traži vreme i zaista se dešava da žena to teško iskustvo iskoristi za lični rast, da je to naposletku ojača, ali se to ne događa preko noći.
Svako teško iskustvo ima potencijal
Kažu da se ovakve žene ne plaše da preuzmu odgovornost i nisu mnogo zahtevne.
– Kao što ne možemo govoriti o tipu ličnosti žene koja će ući u toksičnu vezu, jer tako nešto ne postoji, isto tako ne možemo govoriti ni o ličnosti žene koja je izašla iz takve veze. To je veoma individualno. Neke žene će iz takve veze izaći tihe, neke glasne, neke će izaći mudrije, neke uplašenije i nepoverljivije. Svako teško iskustvo ima potencijal da ga iskoristimo za lični rast, ali to ne mora nužno da se dogodi.
Ipak, i ove žene imaju svoje slabe tačke.
– Verujem da je najopasnije da žena postane ogorčena i da odluči, svesno ili nesvesno, da neće više nikome istinski verovati i da neće više voleti. Strah od bliskosti ne nastaje samo u detinjstvu, nego može da nastane i u odraslom dobu, ako je loše iskustvo bilo dovoljno snažno – kaže Željka Kurjački Stanić.