Jedna od nas: Marina Maljković Očekujem maksimum
Nakon još jednog ogromnog uspeha na Evropskom prvenstvu Marina Maljković se odlučno priprema za podvig na Olimpijskim igrama, a kako kaže, kult reprezentacije se gradio svakom utakmicom, svakim treningom i svakim zajedničkim ručkom
Prvi osmeh na licu nakon osvajanja evropskog zlata pojavio joj se tek kada su je igračice podigle na rukama. Čak i pored celog tima koji je slavio u španskoj dvorani „La Fonteta“, Marina Maljković je uzdržano dočekala poslednji zvuk sirene kojim je saopšteno – ženska košarkaška reprezentacija Srbije ponovo je na krovu Evrope!
– Kad se posvetiš, kada si primer svima, kada i njih nateraš da se tako posvete, kako da ne dođe do rezultata? Prosto je nemoguće. Prevazilaziš sve – rekla je selektorka Marina Maljković (39) posle osvojene medalje u Valensiji.
Moje igračice čine pravu ekipu
A ovaj rezultat možda je još i slađi imajući u vidu da smo do njega došli savladavši Španiju – zemlju domaćina ovog prvenstva, ujedno i reprezentaciju koja nas je zaustavila na putu do finala na istom takmičenju 2019. godine.
– Htela bih najpre da čestitam Španiji na svemu. Veličanstvena ekipa. Neko kog nismo nijednom ovih godina uspeli da pobedimo, do sada. Ta ekipa je nestvarna, kao i njena publika. Moram zato da čestitam svim svojim igračicama, jer čine pravu ekipu, jer su ostale koncentrisane, jer su prebrodile i psihičke i fizičke probleme tokom ove utakmice. Treba biti i svestan onoga što se dešava i prevazići to, a to je uvek teško. Bile su tim i pokazale su celom svetu kako se bori za svoju zemlju. Ali nismo ništa osvojile. U rukama imam samo ovu masku, ali ne želim da samo s njom odemo odavde. Svesni smo da su nam ruke i dalje prazne. Gladne smo i dalje, kao prvi put kada se okupila ova generacija. Želimo me
Košarka u Japanu je dostigla zavidan nivo, ženska košarka posebno, a to ćemo najbolje videti na Olimpijadi
dalju. Ona u ruci mnogo je lepša od ove kovid maske – odlučna je bila Marina nakon četvrtfinala.
Ne oduševljavam se lako
Upravo zbog te svoje stamenosti u septembru prošle godine odabrala je da predvodi japanski klub Denso Iris. Prija joj tamošnja disciplina i to što upoznaje okruženje pred Olimpijske igre.
– Japan je veoma uređena sredina. Disciplina koja ovde vlada često frapira. Ne sumnjam da će u julu sve biti spremno i da će Olimpijske igre u organizacionom smislu proteći besprekorno. Svakako da mnogo znači što sam već obišla olimpijsko selo, što sarađujem sa njima i upoznajem njihove navike. Luka Pavićević je bio u pravu kad mi je rekao da će me Tokio oduševiti, a ja se ne oduševljavam baš tako lako – rekla nam je pre dve godine kad smo je ugostili.
A zadivila ju je upravo posvećenost koju je tamo osetila prema ovom sportu.
– Kultura Japana uvek me je fascinirala. Ogromna pažnja se pridaje ženskom sportu i sa te strane izuzetno sam zadovoljna uslovima u kojima radimo, kao i predanošću svih u klubu. Košarka u Japanu je dostigla zavidni nivo, ženska košarka posebno, a to ćemo najbolje videti na predstojećoj Olimpijadi.
Ipak, da je moguće uspeti i bez savršenih uslova, već je pokazala toliko puta – sa ekipom Galatasaraja osvojila je Evrokup, sa Partizanom dve Jadranske lige, Hemofarm je šest puta vodila do nacionalne titule. S reprezentacijom ima dve zlatne i jednu bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima, kao i bronzanu medalju na Olimpijadi u Riju 2016, prvu medalju s tog takmičenja u istoriji ženske košarke.
Oduvek sam opčinjena nadmudrivanjem rivala
– Ova reprezentacija se gradila u poslednjih devet godina, svakom utakmicom, svakim treningom, svakim zajedničkim ručkom, sastankom, putovanjem, međusobnim respektom i postavljanjem stvari na svoje mesto. Moja trenerska filozofija je poznata. Igračice i članovi stručnog štaba veoma dobro znaju koja su moja očekivanja. U svakom trenutku od svih njih, kao i od sebe, očekujem ništa manje od maksimuma i malo preko – jasna je bila.
A kako da nema takva očekivanja kad je rasla uz oca koji je u gotovo svakom klubu gde je radio osvojio bar jedan trofej? Čuveni trener Božidar Maljković jedan je od zaslužnih za to što se Srbija naziva zemljom košarke.
– U našoj kući stalno se pričalo o košarci. Privlačile su me i druge stvari, ali oduvek sam bila opčinjena razvijanjem kreativnosti, pa strategijama, psihologijom i nadmudrivanjem rivala.