Roditeljstvo Uključite ih lako u kućne poslove
Ako je pre nego što deca odu na spavanje u kući haos, a probude se u sređenom prostoru, oni pomisle da je vila preko noći sve pospremila. Dakle, ako ne vide, ne učestvuju i nemaju uzor da oponašaju, neće pospremati za sobom
Priče i pesme podržavaju biće deteta, inspirišu na igru, bude mu maštu, pa su sjajna tehnika za uvođenje dece u aktivnost
Kućni poslovi su važan deo razvoja deteta jer kroz njih dete uči da brine o sebi, dobija osećaj odgovornosti i brže shvata značenje reči obaveza. Uz male trikove mališane možete lako privoleti da pomognu u kući, a spremanje i čišćenje možete pretvoriti u zabavu. Ritam i uzor su dve ključne stvari pomoću kojih ćete podstaći dete da učestvuje u obavezama u kući.
– Ritam u smislu dnevnog ritma, da se zna kada se šta dešava u toku dana. Deci ritam pruža izvesnost, a izvesnost im daje osećaj sigurnosti. Ako želimo da uvedemo zajedničko pospremanje kuće, treba da odredimo vreme za tu aktivnost i da stvorimo kontinuitet – kaže Sanvila Domić, vaspitač valdorfske pedagogije.
Recimo, ako se odlučimo da subotom pre podne pospremamo kuću, onda ćemo svaku subotu pre podne rezervisati za to. S vremenom će to pospremanje postati deo nedeljnog ritma i deca će znati da je subota dan za sređivanje bez objašnjavanja. A mi, roditelji, bićemo prvi koji će krenuti da pospremaju, i mi smo deci uzor za oponašanje.
– Pa tako, ako želimo da deca stvore naviku da pospremaju sudove za sobom nakon jela ili ponesu kesu sa đubretom kada izlaze iz kuće, mi ćemo biti ti koji će postaviti dobar primer i pospremićemo za sobom, pred decom, tako da deca jasno da vide šta radimo – ističe naša sagovornica.
Nek vide šta radite
Prema njenim rečima, roditelji često prave grešku što svakodnevne obaveze po kući obavljaju kada deca nisu prisutna.
– Ako je pre nego što odu na spavanje u kući haos, a deca se probude u sređenom prostoru, oni pomi
sle da mora da je vila preko noći sve pospremila. Ako ne vide, ne učestvuju, nemaju uzor da oponašaju, kako da očekujemo od njih da će oni pospremiti za sobom? Treba da obratimo pažnju i na to u koje doba dana uvodimo aktivnost održavanja kuće. Recimo, kad deca nisu preumorna ili kad nemaju neke druge aktivnosti – objašnjava Sanvila.
– Možda je najlakše početi od jednostavnijih poslova koji ne traže davanje uputstava deci i povezani su s nekom aktivnošću, recimo pospremanje sudova sa stola nakon jela, odnošenje sudova u mašinu ili sudoperu, razvrstavanje namirnica nakon kupovine, odlaganje prljavog veša pre kupanja. Moj petogodišnji sin, recimo, voli da čisti kesu od usisivača nakon usisavanja.
Za decu predškolskog uzrasta najbitnije je da imaju dobar primer koji mogu da posmatraju i da postoji istrajnost u našim navikama.
Zajedničko kuvanje uvek dobra ideja
Deca se neće uvek uključiti, nekada će samo posmatrati, nekada neće biti zainteresovana, ali bez obzira na to, deca upijaju, a mi ćemo pratiti ritam pospremanja kuće.
Za kuvanje zajedno sa decom veruje se da je višestruko dobra praksa u kući jer, kako kaže, dobro je da deca učestvuju u procesu, da osete vreme koje je potrebno da se pripremi jelo, da osete uložen trud i upijaju vrednost svega toga.
– Posebno u vreme kada je sve instant: fast fud, informacije na internetu, brza moda… Deca ne razvijaju strpljenje, nemaju osećaj za proces jer vide samo gotov proizvod. Dok su bila jako mala, moja deca su sedela na pultu dok sam ja pripremala obroke. Posmatrali su, grickali, igrali se vodom. Kako su rasli, polako su se i oni uključivali u pripremu. Vole da ljušte šargarepu, krompir, da seckaju povrće, obožavaju da mese testo… I ne samo u pripremi hrane, od rođenja su učestvovali u baštenskim poslovima, obožavaju da čiste grašak, pasulj… A ono što je predivno jeste da su sve te aktivnosti svrsishodne i pritom razvijaju finu i krupnu motoriku, razvijaju navike, deca i roditelji provode vreme zajedno, konstruktivno i kvalitetno. Dobijamo još par prilika da budemo ponosni jedni na druge, da učimo zajedno i da podelimo zadovoljstvo kada nešto završimo – zaključuje naša sagovornica.