Diktatura ili demokratija

Kad se u braku donose krupne odluke, važno je kako se partneri usaglašavaju oko njih. U idealnom svetu učestvuju oboje, ali ne nužno

Romantična priča o paru koji se u svemu slaže čista je utopija i sreće se jedino u periodu velike zaljubljenosti kad se razlike ne primećuju. Kada ta faza prođe, sagledavamo različitosti i suočavamo se s realnošću. To je period preispitivanja u kom prihvatamo razlike, koje su potpuno prirodne i zdrave. Ali ko onda treba da donosi odluke?

BOLJE JE KADA JEDAN ODLUČUJE

„Tražiti da partner odobrava sve naše postupke i odluke beskorisno je i kontraproduktivno. Kada uđete u brak, izbijte iz glave ideju o vladavini demokratije“, napisala je Keti Meklaflin, novinarka „Vol strit žurnala“nakon opsežnog istraživanja navika i sklonosti svojih prijatelja i ocenjivanja kvaliteta njihovih brakova. Njen zaključak je da o tekućim pitanjima povremeno treba da odlučuju on ili ona, a da pritom ne insistiraju na odobravanju druge strane.

Isto mišljenje deli i Stefano Gastaldi, psiholog i psihoterapeut na milanskom Institutu Minotaur: „Romantična vizija para koji se u svemu slaže plod je prilagođavanja tuđim željama i pretvaranja. Demokratija nije uvek simbol jednakosti, već i nestabilnosti“.

Demokratija nije uvek i znak jednakosti. Nekada unosi nestabilnost, kada se jedan partner povlači

SAMO DOGOVOR KUĆU GRADI

Bračni savetnici širom sveta smatraju da se većina parova svađa zbog podele poslova, seksa i novca, tri teme oko kojih je najteže, a samim tim i najvažnije, postići saglasnost. Ako se ljudi vole, imaju zajedničke ciljeve i žele zajedničku budućnost, oni moraju da daju sve od sebe kako bi se usaglasili oko svega. Važno je da se nijedan partner ne oseća ugroženo, da ne živi u ubeđenju da se ništa ne pita za krupne odluke.