Godina počinje koložegom

Iako su stari srpski nazivi za mesece u godini blisko povezani s prirodom, većina nas danas teško da zna koji označavaju koji mesec

Svi staroslovenski narodi su mesece u godini drugačije zvali, pa i Srbi. S primanjem hrišćanstva polako ali sigurno oni odlaze u zaborav, da bismo danas, poput ostatka sveta, koristili grčko-rimske nazive. Tako godinu počinjemo januarom, a završavamo decembrom.

Koložeg, staroslovenski naziv za januar, ime je dobio po loženju drva zbog hladnoće

Međutim, nekad smo imali solarni kalendar, usklađen s klimatskim okvirom u kom smo živeli. Srpski nazivi meseci, baš kao i u hrvatskom, u kom su se jedino i zadržali, odslikavaju prirodne tokove i promene, atmosferske pojave i privrednu delatnost.

Januar je bio koložeg, a ime je dobio po loženju drva zbog hladnoće i kako bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca. Februar se zvao sečko, po vremenu koje je zbog hladnoće karakterisala seča šuma. Mart se zvao derikoža, pošto je bio vreme kada su se domaće životinje ubijale zbog nestašice hrane na kraju zime.

April se zvao ležitrava, jer su ljudi napokon mogli da leže na travi nakon snega zimi. Maj se zvao cvetanj, po cvetanju biljaka i drveća. Jun se zvao trešnjar, po sazrevanju prvih voćaka.

Jul se zvao žetvar, pošto je to bilo vreme za prvu žetvu. Avgust se zvao gumnik, pošto se tada žetva prenosila iz polja na gumno, mali horizontalni plato ograđen kamenom na kome se vršilo žito, ali takođe i mesto na kome su se ljudi sastajali radi druženja, dogovaranja i igre. Septembar se zvao grozdober, pošto se tada bralo grožđe.

Oktobar je bio šumopad, vreme kada je lišće počinjalo da žuti, crveni i opada. Novembar se nazivao studen, zbog hladnog vremena u kasnoj jeseni i osećaja bliske zime koja je će doći uskoro.

Decembar se nazivao koledar i označavao je vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu.