Minerali koji čine čuda za zdravlje
Minerali su jedni od najvažnijih sastojaka ljudskog organizma i imaju brojne funkcije. Pojačavaju čvrstinu i strukturu skeleta čineći ga otpornim na mehanička oštećenja. Učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i izgradnji mekih tkiva. Održavaju kiselost i baznost krvi i tkiva. Štite ćelije od procesa oksidacije i dejstva slobodnih radikala. Učestvuju u reakcijama enzimskih sistema, mišićnoj kontrakciji, nervnim procesima, koagulaciji krvi i dr.
Najsigurniji način za zadovoljenje dnevnih potreba za mineralima je preko hrane. S jedne strane, loša i niskokalorična ishrana je najčešći uzrok nedostatka minerala u organizmu, dok s druge strane, trudnice, dojilje, starije osobe i aktivni sportisti imaju potrebu za dodatnim unosom nekih minerala u obliku suplemenata.
Od 103 minerala, koliko ih je zasad poznato, čak 80 se nalazi u našem organizmu, a mi vam ovaj put predstavljamo tri koja su i te kako važna za dobro zdravlje i jak imunitet.
Cink za jak imunitet
Ovaj mineral je sastavni deo više od 200 različitih proteina, uključen je u proces regulacije rasta i razvoja, ima antioksidativni efekat, podstiče dejstvo mnogih hormona, učestvuje u odbrambenom mehanizmu organizma. Kad ga nema dovoljno, prisutne su česte prehlade i infekcije, suva koža, sporo zarastanje rana, opadanje kose, gubljenje apetita, depresivna osećanja, impotencija i neplodnost.
Dnevna doza cinka za odrasle je 8–11 mg, a prekomeran unos izaziva bolove u stomaku, mučninu, dehidrataciju, anemiju...
Gde ga ima: ostrige, teleća i svinjska džigerica, konjsko meso, žumance, pečurke, grašak, spanać, beli luk, integralne žitarice...
Gvožđe snabdeva kiseonikom
Zahvaljujući gvožđu, odigrava se transport kiseonika kroz organizam. Manjak izaziva anemiju, loš metabolizamr, smanjenu otpornost na infekcije, depresiju, gubitak pažnje, glavobolju, vrtoglavicu...
Dnevna doza za odrasle je 8–18 mg, dok nagomilavanje gvožđa može izazvati oštećenje jetre i srčane smetnje.
Gde ga ima: meso, jaja, džigerica, morski plodovi, riba, mahunarke, lisnato povrće, jezgrasti plodovi…
Jod pomaže rast i razvoj
Jod je neophodan za sintezu tiroksina, glavnog hormona štitne žlezde, koji učestvuje u regulisanju metabolizma, rasta i razvoja. Kod odraslih nedostatak joda izaziva gušavost, a kod dece usporava rast i fizički razvoj. Višak joda u organizmu dovodi do neadekvatne produkcije tiroksina. U zemljama u kojima se so jodira smanjena je pojava gušavosti i zaostalosti kod dece usled nedostatka joda. Prekomeran unos smanjuje funkciju štitne žlezde, te unos dodatnih količina joda nije preporučljiv.
Gde ga ima: jodirana so, morski plodovi, alge i morska voda.