Folati čuvaju srce
O faktorima rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova razgovarali smo sa doktorom Daliborom Dragišićem, interventnim kardiologom iz KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“
Kardiovaskularne bolesti su jedan od najčešćih uzročnika smrti i u svetu i kod nas. Među najčešće faktore rizika spadaju povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, pušenje, gojaznost. U poslednje vreme sve češće se pominje i homocistein.
ŠTA JE HOMOCISTEIN?
– Homocistein je amino-kiselina prisutna u svakoj ćeliji u ljudskom organizmu. Međutim, povišene vrednosti homocisteina predstavljaju faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Homocistein omogućava nagomilavanje masnoća i stvaranje njihovih depoa, povećava slepljivanje trombocita i stimuliše stvaranje LDL holesterola, što ubrzava aterosklerozu. Brojna istraživanja su pokazala postojanje veze između povišenih vrednosti homocisteina i razvoja kardiovaskularnih bolesti. Osobe sa povišenim nivoom homocisteina imaju 15% veći rizik za srčani i 24% veći rizik za moždani udar.
KOJI SU UZROCI POVIŠENIH VREDNOSTI HOMOCISTEINA?
– Uzroci povišenih vrednosti homocisteina mogu da budu stečeni i urođeni. To su nedostatak vitamina B6, B12 i folne kiseline, kao i urođeni nedostatak enzima 5-MTHFR. Povišene vrednosti homocisteina se češće sreću kod pacijenata sa bubrežnom slabošću, sistemskim lupusom, psorijazom, hipotireozom, kod starijih, pušača i kod upotrebe nekih lekova. Muškarci imaju veći rizik od žena. Fiziološki faktori su pasivan način života, ishrana bogata hranom životinjskog porekla i životno doba preko 50 godina. Određivanje nivoa homocisteina se savetuje kod pacijenata koji imaju aterosklerotsku bolest ili kod onih koji među bliskim srodnicima imaju obolele od tromboembolije. Osobama sa vrednostima homocisteina preko 12 mikromola po litru treba uvesti nadoknadu folne kiseline, a osobama sa vrednostima preko 30 mikromola po litru treba uvesti folnu kiselinu i vitamin B6.
UTIČU LI PREPARATI ACETILSALICILNE KISELINE NA HOMOCISTEIN?
– Aspirin povećava izlučivanje folne kiseline, što povećava nivo homocisteina u krvi, koji ispoljava svoje negativno svojstvo u vidu stvaranje krvnih ugrušaka. Da bi to sprečio, aspirin se vezuje sa homocisteinom i na taj način troši. Tako izostaje terapijski odgovor na aspirin. Povećanjem doze aspirina povećava se rizik od neželjenih efekata poput krvarenja. Zato je važno pacijentima koji koriste preparate acetil-salicilne kiseline dodati i folnu kiselinu.
ŠTA JOŠ UTIČE NA BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA?
– Nedostatak vitamina D je udružen s povećanom krutošću arterija, zadebljanjem srčanog mišića i poremećajem metabolizma masti. Pacijentima koji već uzimaju aspirin zbog postojeće kardiovaskularne bolesti preporučujem da uz njega koriste i proizvode koji sadrže kombinaciju vitamina D, aktivnog oblika folne kiseline i vitamina B grupe. Ovi aktivni sastojci doprinose normalnom metabolizmu homocisteina i, u kombinaciji sa aspirinom, postižu optimalno dejstvo. Ova kombinacija se preporučuje i pacijentima koji u terapiji povišenog krvnog pritiska koriste lekove za izmokravanje, pacijentima koji imaju šećernu bolest, a koji u terapiji imaju lekove iz grupe metformina. Takođe, preporučuje se i pacijentima koji pripadaju rizičnim grupama za razvoj kardiovaskularnih bolesti kao što su gojazni, pušači ili pacijenti sa povišenim masnoćama u krvi.