Ona je na Forbsovoj listi najuticajnijih u Evropi
Milica Krstić, psiholog U jeku pandemije sedam njenih bliskih prijatelja je pokušalo da izvrši samoubistvo, od kojih su dvoje to i učinili. Niz tragičnih događaja motivisao je Milicu da napravi platformu za besplatnu psihoterapiju „Siguran prostor“, zbog
Kada je magazin „Forbs“kreirao listu najuticajnijih ljudi u Evropi starosti do 30 godina, u kategoriju društvenog uticaja uvrstio je jednu Srpkinju, Beograđanku Milicu Krstić, koja je osmislila onlajn platformu preko koje ljudi potpuno besplatno dobijaju psihološku pomoć.
– Naći se na ovoj listi jeste sjajan podsticaj. Ovo je motivacija da zaista omogućimo celom svetu besplatnu psihoterapiju kako bi svako, bez obzira na finansijska sredstva, imao pravo da bude dobro i zdravo. Sve je još sveže, javlja se dosta ljudi da čestita, i ovo priznanje je zaista pomoglo da se proširi ideja o „Sigurnom prostoru“i besplatnoj psihoterapiji – komentariše svoj uspeh Milica.
Nakon što je završila studije psihologije u Beogradu, stekla je master diplomu na Šefild univerzitetu u Solunu iz Digitalnog marketinga i društvenih mreža, a sad je na doktorskim studijama na UCAM univerzitetu u Španiji iz društvenih nauka. Za njen rad se pročulo zahvaljujući jednom klijentu.
– Već tri godine radim s uspešnim preduzetnikom iz Kalifornije koji je prošle godine video moj post na Linkedinu i pitao me o čemu se radi. Nakon što sam mu objasnila, oduševljeno je rekao da bi me nominovao za „Forbsovu“listu „30 ispod 30“, a ja sam samo prokomentarisala: „Kakve su šanse da ja stvarno budem na toj listi?“Odgovorio je: „Svaka kategorija ima žiri. Ja ću te nominovati. Ovo je velika stvar, treba ceo svet da zna da ovo postoji. Srećno“. I evo, nekoliko meseci kasnije ja sam dobila mesto na toj listi – kaže Milica.
Dodaje da joj je bilo potrebno oko dve godine da osmisli sve, poveže ljude, pronađe psihoterapeute koji žele da besplatno pomažu ljudima, osmisli i kreira sajt, napravi marketing strategiju i postavi sve na stabilne noge.
Ljudi se ne bave sobom, već tuđim problemima, i to je velika greška
Dvoje njenih prijatelja je preminulo od suicida
Milica objašnjava kako funkcioniše onlajn platforma „Siguran prostor“.
– Platforma je veb-sajt www.siguranprostor.com, gde
se nalazi lista jezika. Kada korisnik izabere srpski ili neki drugi jezik, može da odluči između dve opcije: da zakaže seansu sa nekim od 90 psihoterapeuta u narednih nekoliko dana, ili da izabere drugu opciju gde se prijavljuje na listu čekanja da u roku od tri meseca dobije pomoć, 12 psihoterapeutskih onlajn seansi sa jednim terapeutom. Seanse traju između 40 i 60 minuta i održavaju se putem „Zooma“ili „Google Meetsa“.
Značajnom društvenom poduhvatu prethodile su tragedije koje su inicirale ideju o ovom projektu.
– Na leto 2020, u jeku pandemije, sedam mojih bliskih prijatelja je pokušalo da izvrši samoubistvo, od kojih su dvoje to i učinili. Niz tragičnih događaja me je motivisao da napravim platformu za besplatnu psihoterapiju – ističe. Milica kaže da svakog dana 5–10 hiljada ljudi poseti sajt. – Trenutno 90 psihoterapeuta na ovoj platformi besplatno pruža pomoć na devet jezika i za ovih godinu dana, koliko postoji platforma, 10.000 ljudi je dobilo pomoć. Korisnici se najčešće žale na anksioznost i depresiju, mladi se žale na strahove, racionalne i iracionalne u vezi sa različitim emocionalnim i socijalnim izazovima, dok se starija populacija najčešće žali na depresivno raspoloženje, manjak volje i
motivacije – nabraja.
Među onima koji najčešće traže savete zasad su se izdvojili mladi između 18 i 30 godina i stariji od 45 godina.
– Svakodnevno iz Srbije od tri do pet hiljada ljudi posegne za psihoterapijom na platformi. Međutim, 90 psihoterapeuta nije dovoljno da se svakome izađe u susret, zato trenutno prikupljamo donacije i finansijska sredstva kako bismo unapredili i usavršili platformu i povećali broj kolega koji će pružati pomoć – napominje.
Poređenje sa drugima vodi u anksioznost
Ljudi zanemaruju brigu o mentalnom zdravlju.
– Ne bave se sobom, već tuđim problemima. Ne preuzimaju odgovornost za sebe. Često će ljudi doći na terapiju jer ih je neko povredio i pričati kako taj neko drugi treba da se promeni i da je on ili ona problem. Naš život je u našim rukama i niko neće doći da nas spase dok sami sebi ne pomognemo, a to se radi tako što vodimo računa o sebi, svojim emocijama, telu, načinu na koji komuniciramo sa sobom, kako i sa kime provodimo vreme i još mnogo toga. Društvene mreže i internet uticali su dosta na svest ljudi i istraživanja pokazuju da prosečan milenijalac dnevno provodi dva i po sata na društvenim mrežama.
Baš tu se, dodaje, često ljudi prikazuju u idealnom ili veštačkom izdanju.
– To kasnije kreira sliku da smo mi sa ove strane ekrana nesrećni, usamljeni i prosečni, dok je sa druge strane ekrana jedan bogat i srećan život. To upoređivanje vodi u nezadovoljstvo sopstvenim životom – kaže Milica.
Miličino obrazovanje pokazuje da ona ima brojna interesovanja, ali nije slučajno odabrala psihologiju za profesiju.
– Od malih nogu privlačile su me psihologija i emocije. U detinjstvu sam bila hipersenzitivna. Ta moja nežnost i mekoća, uz empatiju, omogućile su mi da bolje osećam sebe i druge ljude. Kasnije su se kroz život razvijale moja sposobnost za slušanje i kapacitet da budem prisutna u kontaktu sa ljudima. Kroz školovanje na fakultetu i radu na sebi, na svojoj individualnoj psihoterapiji, uvek sam želela da korak dublje zavirim u svoje nesvesno, a to me je posle i navelo na usavršavanje iz psihoterapije – kaže.
Danas je telesno orijentisani psihoterapeut pod supervizijom, i na doktorskim studijama u Španiji istražuje kako telesno orijentisana psihoterapija uz muzikoterapiju utiče na traume iz detinjstva.
Jelena R. Milenković
Na besplatnoj platformi „Siguran prostor“radi 90 psihoterapeuta na 9 jezika i za godinu dana pomoć je dobilo 10.000 ljudi
Febrilne konvulzije su zaista zastrašujuće čak i za najprisebnije roditelje, a pogotovo kad vas ovakav događaj zatekne prvi put. Iako zahteva brzu reakciju, u datoj situaciji je najvažnije ostati smiren i pribran.
– Febrilne konvulzije, febrilni napadi ili fras izazvani su povišenom telesnom temperaturom u toku trenutne infekcije koja ne zahvata centralni nervni sistem. Uglavnom se dešavaju tokom virusnih infekcija, i to najčešće kod respiratorne i stomačne viroze, trodnevne groznice, gripa, ovčijih boginja, streptokokne angine i upale uha – objašnjava dr Svetlana Pilar, specijalista pedijatrije.
Postoje dve vrste: jednostavne ili tipične i složene ili atipične.
– Najčešće su tipične, koje se javljaju kod zdrave dece uzrasta od šest meseci do pet godina i traju od nekoliko sekundi do 15 minuta.
Tokom napada, dodaje naša sagovornica, uvek dolazi do gubitka svesti koji je praćen mlitavošću, ukočenošću ili trzajima celog tela, a nekad i balavljenjem, umokravanjem i plavičastom prebojenošću kože.
– Nakon napada moguća je kratkotrajna pospanost ili konfuzija. Mogu se desiti jedan do dva ovakva napada tokom jedne bolesti, ali ne u istom danu.
Pošto su ovi napadi uzrokovani povišenom temperaturom, većinom se događaju u prvom danu bolesti, a čak se mogu javiti i pre samog skoka temperature.
– Većina febrilnih napada spontano prođe za nekoliko minuta, te ne treba primeniti lek za njihovo prekidanje, već kad dete dođe sebi, onda se obara temperatura.
Febrilni napad jeste vrlo stresan za roditelje, ali imajte na umu da je uglavnom bezazlen i da ne ostavlja posledice, poručuje dr Pilar i objašnjava šta treba da radite da bi se sprečilo povređivanje i gušenje deteta i primenila prava terapija.
SAVET EKSPERTA
Atipični febrilni napadi su oni koji po bilo kojoj karakteristici odstupaju od tipičnih