Samo jednom se ljubi MIT ILI ISTINA
Najveći strah onih koji veruju u jednu ljubav je da će svoju jedinu kartu za ljubav potrošiti na pogrešnu osobu
U mitovima o ljubavi za svakog negde postoji idealna polovina koja ga čeka i s kojom će živeti srećno do kraja života. Danas, međutim, čini se da su izumrla uverenja o pravoj ljubavi, onoj koja se javlja samo jednom u životu. Da baš i nije tako, svedoči poglavlje u knjizi dr Zorana Milivojevića „Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav“.
Predstava o ljubavi nije isto što i ljubav
– Postoji suštinska razlika između predstave o ljubavi i same ljubavi. Najviše ljubavnih problema proističe iz toga što osoba ne razlikuje ljubav ka kojoj teži od sopstvene predstave o ljubavi. Upravo ta predstava oblikuje i utiče na razmišljanja, osećanja i ponašanje u ljubavi – objašnjava autor.
Stav da se prava ljubav može doživeti samo jednom u životu ograničava svakog ko u to veruje, a neretko tako razmišljaju mladi ljudi konzervativnijeg vaspitanja. U njihovom ponašanju prepoznaje se pet osnovnih obrazaca: biranje, trpljenje, katastrofa odbačenosti, život bez ljubavi i diskvalifikacija bivše ljubavi. U ponašanju osobe koja je uverena da se tokom života može samo jednom voleti ističe se neodlučnost usled straha da će svoju „jedinu“kartu za ljubav „potrošiti“na pogrešnu osobu.
Ko veruje u ovaj mit ostaje i u lošoj vezi
Ona koketira, osmatra, ali na prvi znak nesavršenosti povlači se, i to zadovoljna što nije prokockala svoju veliku šansu. Ako se veže za nekog, ostaje u vezi i kada kola krenu nizbrdo. Kad shvati da je ljubav poklonila pogrešnoj osobi, ne želi da ostatak života provede bez ljubavi, pa ostaje u vezi i nakon mnogih razočaranja.
I psihoterapeuti pogreše dajući im dijagnozu mazohističke ljubavi, jer zanemaruju da se ispod svega krije verovanje u mit.
Prekid veze ne treba da bude smak sveta
Odbacivanje voljene osobe, neuzvraćanje ljubavi i gubitak partnera izazivaju ogroman stres kod osoba sklonih mitu o večitoj ljubavi. To po pravilu vodi u neki oblik poremećaja. Kod starijih ljudi, kad partner umre, to nije samo gubitak voljene osobe već i nestajanje mogućnosti da se u životu voli. Reakcija nije žalost i tugovanje, već depresivno stanje zbog oduzete ljubavi.
Ima života bez ljubavi
Četvrti obrazac ponašanja na koji nailazimo može se nazvati „život bez ljubavi“. Nakon raskida ljubavnog odnosa osoba veruje da je potrošila svoje jedino pravo na ljubav i prihvata da je samoća njen usud. Ako se takva osoba izvuče iz krize, okrenuće se nekoj vrednosti i ka njoj će usmeriti svu energiju neuzvraćene ljubavi.
Traganje se nastavlja
Peti obrazac je posebno zanimljiv. Zahvaljujući sposobnosti da ubede sebe da prethodna ljubav i nije bila prava, oni veruju da nisu potrošili svoje jedino pravo na ljubav i ponovo tragaju za njom.
Stav da se prava ljubav može doživeti samo jednom u životu ograničavasvakog ko u to veruje