Novi faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja

Prim. dr Radosava Cvjetan, specijalista interne medicinekardiolog iz KBC Zemun, navodi i homocistein kao novi faktor rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, i predlaže rešenja

Pored standardnih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kao što su povišene masnoće, gojaznost, pušenje, povišen pritisak, sada možemo govoriti i o homocisteinu. Homocistein je jedinjenje kome se poslednjih godina sve više daje na značaju zbog njegovog uticaja na nastanak srčanog i moždanog udara.

ŠTA JE HOMOCISTEIN

– To je amino-kiselina koja se normalno stvara u organizmu, i izuzetno je važna jer utiče na metabolizam folata, vitamina B6 i vitamina B12. Međutim, povišene vrednosti homocisteina u krvi predstavljaju faktor rizika za srčani, moždani udar, oboljenja krvnih sudova, vensku trombozu. Smatra se da povišen nivo homocisteina u krvi izaziva oštećenje zidova krvnih sudova, dovodeći do ožiljaka, njihovog stvrdnjavanja i sužavanja, što povećava mogućnost za srčana oboljenja. Visoke vrednosti homocisteina izazivaju i povećano zgrušavanje krvi, što može rezultovati moždanim ili srčanim infarktom.

KOJI SU UZROCI

– Zašto se javlja povišen nivo homocisteina? Faktori kao što su starost (osobe preko 50 godina), pol (muški), pasivan način života, ishrana i pušenje mogu uticati na povišen nivo homocisteina. Takođe, neke hronične bolesti, kao što su gubitak bubrežne funkcije, sistemski lupus, psorijaza, hipotireoza, ali i lekovi kao što su metotreksat, antiepileptici, holestipol, nikotinska kiselina, tiazidni diuretici, fibrati, metformin. Pokazano je i da nedostatak vitamina B6, B12 i folata (folne kiseline), kao i nasledni nedostatak enzima 5-MTHFR, mogu da utiču na povećanje nivoa homocisteina.

POMAŽU FOLNA KISELINA I B VITAMINI

– Za regulisanje nivoa homocisteina u organizmu su neophodni aktivni oblik folne kiseline i vitamini B grupe. Homocistein je potrebno meriti kod pacijenata koji imaju aterosklerozu i/ili tromboemboliju i perifernu bolest krvnih sudova. Klinička ispitivanja su pokazala da jedino folna kiselina u svom aktivnom obliku deluje na smanjenje homocisteina u krvi. Istraživanje je pokazalo da svaki drugi čovek u Srbiji ima nedostatak folne kiseline. Dokazano je da povećan unos folne kiseline od 100 μg dnevno može smanjiti nivo homocisteina za 6%, a rizik od kardiovaskularnih bolesti za 5%. Takođe, studijama je dokazano da je 1/3 osoba sa kardiovaskularnim poremećajima rezistentna na aspirin, odnosno njegov efekat protiv zgrušavanja krvi. Pored toga, aspirin utiče na izbacivanje folne kiseline iz organizma, što dovodi do povećanja nivoa homocisteina u krvi.

VITAMIN D TAKOĐE VAŽAN

– Za normalno funkcionisanje srca važan je i vitamin D3. Smatra se da 70% populacije ima nedostatak vitamina D3. Pored mnogobrojnih funkcija u organizmu, njegov nedostatak može uticati na učestalost pojave kardiovaskularnih događaja. Svim pacijentima koji su u riziku od nastanka kardiovaskularnih bolesti (gojazni, pušači, povišene masnoće), kao i svim pacijentima koji koriste preparate acetil-salicilne kiseline, lekove za povišen pritisak ili šećer, preporučuje se da koriste proizvode koji sadrže folnu kiselinu, vitamin D3, kao i vitamine B1, B6, B12 i C. Ovi aktivni sastojci mogu pomoći da se sniže povišene vrednosti homocisteina, koji je faktor rizika za nastanak srčanog i moždanog udara.