Helikobakterija je opasna ako se ne leči
Infekcija ovom bakterijom nije retka, ali se teško uočava na vreme, a zna da napravi ozbiljnije probleme sa organima za varenje
Helicobacter pylori je bakterija koja se sreće kod dve trećine svetske populacije i izaziva oboljenja digestivnog trakta. Kod većine ljudi ne daje nikakve simptome i mogu je imati u organizmu godinama, nakon čega može uzrokovati veliki broj digestivnih tegoba kao što su zapaljenje želuca ili gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i karcinom i limfom želuca.
KAKO SE PRENOSI
– Infekcija se prenosi sa zaražene na zdravu osobu preko vode i pribora za jelo, a poznat je i način prenošenja infekcije sa životinje – psa ili mačke – na čoveka. Ako se ne leči, prelazi u hroničnu infekciju i traje doživotno. Kada uđe u gastrointestinalni trakt, ova bakterija svojim toksinima i enzimima oštećuje sloj sluzi koja predstavlja zaštitnu barijeru želuca i dvanaestopalačnog creva. Tada oni postaju osetljiviji na dejstvo kiseline i ukoliko se problem ne reši, javlja se gastritis ili upala duodenuma.
SIMPTOMI INFEKCIJE
– Većina ljudi nema simptome, ali kada se jave, bolest može postati hronična. Kod malog broja ljudi nelečena infekcija, ili čak akutna infekcija želuca i creva, može progresivno dovesti do čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Simptomi koji se mogu javiti su mučnina, povraćanje, gubitak apetita, bol, malaksalost, grčevi, nadutost, dijareja i drugi. Takođe treba naglasiti da svakodnevni stres, hrana i pojedini lekovi značajno utiču na stvaranje i pogoršavanje simptoma. Oštećena sluzokoža reaguje na ljutu i začinjenu hranu, alkohol, cigarete, gazirana pića, industrijsku hranu, hleb i proizvode od belog brašna.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE
– Najčešća metoda za postavljanje dijagnoze je analiza krvi iz koje se izoluju antitela koje organizam proizvodi kao odgovor na infekciju. Takođe, radi se i analiza stolice i analiza zadaha koja se izvodi tako što pacijent pije rastvor koji razlaže bakteriju na ugljen dioksid, koji se detektuje u izdahu. Gastroskopija je najpouzdanija, ali i najinvazivnija metoda, kojom se direktnom biopsijom želuca određuje prisustvo bakterije.
LEČENJE INFEKCIJE
– Izazovno je i zahteva puno discipline. Obično uključuje uzimanje inhibitora protonske pumpe koji smanjuju lučenje kiseline u želucu i dva-tri antibiotika koji direktno deluju na bakteriju. Ipak, antibiotici nisu „pametni“lekovi, te pored same helikobakterije, ubijaju i dobre bakterije u crevima. Zato je važno da u svakoj terapiji bude zastupljen i probiotski preparat. Jedan od najkorisnijih svakako je Saccharomyces boulardii jer se može uzimati uz antibiotik. Treba naglasiti da rastuća otpornost na antibiotike otežava izlečenje infekcije, pa su preparati koji sadrže samo Saccharomyces boulardii korisni jer ne prenose gen odgovoran za rezistenciju na antibiotike. Na kraju svima se preporučuje redovna higijena ruku i pribora za jelo, da vode računa o ishrani, umereno da se aktiviraju i, što je moguće više, smanje stresne situacije.