EDSEDNIKA

Bernija Sandersa, od kojih nezanemarljiv broj Klintonovu smatra većom opasnošću za SAD od Trampa.

Neki od Bernijevih vernih pristalica svoj glas mogli bi da daju trećem kandidatu, Džil Štajn iz stranke Zelenih.

Za Hilari bi to moglo biti pogubno. Slično se desilo i Alu Goru kada je na izborima 2000. godine izgubio od Džordža Buša mlađeg upravo zbog toga što je veliki broj glasova demokrata otišao Zelenima.

A ukoliko želi da postane prva žena na čelu SAD, Klintonovoj će biti potreban svaki mogući glas, naročito zbog toga što u najnovijoj anketi Si-En-Ena Donald Tramp vodi sa 44 odsto podrške naspram 39 procenata, koliko je sakupila Hilari.

Imajući u vidu niske udarce koje su razmenjivali od samog početka izborne trke, Ameriku do 8. novembra očekuje kampanja bez mnogo političke korektnosti i međusobnog uvažavanja. Pre će, kako je to rekao Noam Čomski, ličiti na „rvanje u blatu“.