Deca vrištala, a psi zavijali

PREPLAŠENI ITALIJANI SVEDOČE ZA “BLIC” AMATRIČE „Svi su paničili - deca su urlala, a nema psa u selu koji nije lajao“, svedoče za „Blic“Italijani koji žive blizu gradića Amatričea, razrušenog u zemljotresu.

- Zaspao sam sat pre nego što me je probudio strašan potres. Činilo mi se da krevet skače uvis, a lampa u mojoj sobi se ljuljala levo-desno počinje priču za „Blic“Pjetro Moriko (34), iz gradića Mondavio, manje od 100 kilometara udaljenog od epicentra zemljotresa koji je u noći između utorka i srede razorio centralnu Italiju.

Kako nam opisuje, naviru mu suze na oči dok gleda snimke i fotografije ruševina sela i gradova koji se nalaze u blizini njegovog i dok se broj mrtvih povećava iz sata u sat.

- Odmah smo svi u porodici ustali iz kreveta i u strahu istrčali napolje, gde se već okupilo dosta ljudi - priča on i dodaje kako je centralna Italija poznata po ovakvim zemljotresima, i da još pamte onaj koji je potresao grad L‘Akvila 2009. godine.

On dodaje i da je sada u stalnom strahu od novog potresa, budući da pojedini italijanski eksperti upozoravaju da postoji mogućnost da se snažan zemljotres ponovi tokom narednih dana.

Njegov prijatelj Pjetro Ranjeti (34), profesor italijanskog iz istog mesta, za „Blic“je ispričao da je takođe sa majkom izleteo iz kuće čim se osetio prvi potres. Kako kaže, u inače mirnom italijanskom mestu je u ranim jutanjim satima nastao opšti haos.

- Ne pamtim da smo se ikada više uplašili. Svi su bili u panici, deca su plakala i vrištala od straha, nema psa u selu koji nije lajao bez prestanka - prepričava i kaže da ne sme ni da pomisli šta bi se desilo da je epicentar bio samo malo bliže.

- Amatriče, sličan gradu u kojem živim, potpuno je sravnjen sa zemljom. Mnogo nas u ovom delu Italije živi u kućama starim i po nekoliko stotina godina. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da je epicentar bio samo malo bliže - zabrinuto kaže Ranjeti i dodaje da su sada uplašeniji nego ikada.