SREBRA, IZMEĐU POSETE PREDSEDNIKU I DOČEKA ISPRED SKUPŠTINE
- Drugačije je kada si igrač i selektor. Ne sećam se da smo bili ovako upućeni jedni na druge i bliski. U jednoj zgradi svi naši sportisti, po spratovima i stanovima. Ma fenomenalno. I u dobru i kada je bilo teško. Sa kim si ti bio u stanu ili sobi? - Imali smo podeljeno tri dela. Muta je bio sa Jocom, Slovenac sa Sajom, a ja s Nebojšom Ilićem - reče mi na izlasku iz zdanja gde je čekao autobus sa košarkašima da ih vozi do Doma Narodne skupštine. Prilaze znani i neznani. - Odmah posle dočeka putujem. Priključujem se ekipi, sa kojom je moj saradnik Bjedov, koji zato nije bio s nama u Riju. Umoran sam, ni u avionu do Dubaija nismo spavali, već smo se veselili. Prepakujem se u Milanu, pa sedam dana priprema u Gradu, isto toliko u Bruniku.
Izvukavši se iz mase, Sale me pusti u autobus da još malo proćaskamo. Sećanja naviru, na Madrid pre dve godine, kada je, naravno, bio mnogo ozbiljniji, za razliku od onog u autobusu 1998, koji nas je vozio iz OAKA do hotela „Karavel“, pa na Glifadu na slavlje svetskog zlata, i šou Lončara i Bodiroge. A tek tri godine ranije sa Divcem, Danilovićem i Paspaljem... Prolazimo pored Pionirskog parka, kroz Kneza Miloša. Narod otpozdravlja, šalje poljupce.
Te 1995. nije bio na prvom dočeku. Ostao je u Atini, ali je koji dan kasnije stao na ludi kamen sa Sekom. Tu nizbrdo, ispod Takovske u jednom klubu, gde je skrenuo autobus, pa pravo na vrata Skupštine iz Kosovske. Opet slikanja, čestitanja. U velikom skupštinskom holu čekala je upravo Seka sa ćerkama. Svi su olimpijci opet zajedno
- Čestitao sam svim kolegama trenerima. Shvatiš na Igrama koliko je teško doći do medalje, a mi u košarci imamo dve. Ostvarili smo san, gurali jedni druge u selu. Zato su Igre specifične. Zato mi je i žao što Bjelica nije sa nama, jer je on deo nas, uvek bio i siguran sam da će biti. Moj cilj je, sećaš se šta sam ti rekao pre skoro tri godine, da imamo kontinuitet. Mislim da možemo da ga nastavimo, da iskoristimo smene generacija u Francuskoj, ili promene u Španiji i Litvaniji, selekcijama koje su osvajale odličja u prethodnom periodu. Nikada nisam tražio alibije i izgovore, ni u povredama ni u drugim stvarima, pa neću ni ubuduće. A tražiće se još više od nas posle ove tri godine. Imamo rezultate, poštuju nas. Imamo obavezu da nastavimo sa kvalitetnim radom, pripremama, jer nikada specifičnije nisu bile zbog kvalifikacionog turnira i svega pre i posle. Na pravom smo putu, moramo da iskoristimo celokupnu situaciju, zamajac - rekao je Đorđević dok je organizator programa dočeka tražio da stane u kolonu za izlazak na binu.