O plati i demagogiji

Činjenica da ministri u Vladi Srbije primaju platu u

rasponu od 800 do nešto više od 1300 evra nije dobra iz najmanje tri konkretna razloga. Pre svega, visina dohotka premala je u odnosu na odgovornost posla koji obavljaju. Skoro svaki direktor većeg javnog preduzeća u zemlji ima i po dvaput veću platu, o privatnom sektoru i da ne govorimo. Zbog čega bi, pod tim uslovima, neko bio motivisan da obavlja ministarski posao? Da bi požrtvovano služio Srbiji? Čak i da je nekima od njih to i bio osnovni motiv ulaska u politiku - nije dovoljno i ne sme biti.

Drugo, niska ili nedovoljno visoka

primanja podstiču korupciju. Bez želje da ministre unapred optužimo za sklonost ka primanju mita, moramo konstatovati da je u ljudskoj prirodi da želi da zaradi više novca. Ako taj novac ne mogu da dobiju obavljajući svoju primarnu dužnost, pokušaće da do njega dođu na drugi način. U njihovim rukama su moćne poluge sistema, što bi oni koji žele da taj sistem radi za njih mogli iskoristiti. Dakle, država treba sama da korumpira svoje službenike atraktivnim poslovima i natprosečnim primanjima.

Treći razlog nema veze sa ministrovanjem, već sa

demagogijom. Nevelika ministarska primanja deluju demagoški jer (lažno) poručuju da su članovi Vlade zapravo ljudi iz naroda. To ne samo što nije istina nego ne bi ni smelo da postane istina. Šta će nam ministar koji je čovek iz naroda? Takvu funkciju mora da obavlja osoba natprosečnih kvaliteta i natprosečnog obrazovanja. Za natprosečan novac, naravno.

Država hoće kvalitetne kadrove? Onda neka ih kvalitetno i plati