POMIRENJE PORODICE KARAĐORĐEVIĆ Zašto se ćuti o stvarima iz Titovog sefa I
Simboli ideološkog neprijateljstva, porodice Karađorđević i Broz, ujedinile su se u nezadovoljstvu što im Titove stvari koje su nađene pre više od tri godine još nisu vraćene.
Razloge za takvu sporost ni jedni ni drugi ne znaju, a ono što znaju jeste da je tročlana komisija još 17. jula 2013. otvorila i popisala stvari iz 11 depoa u Narodnoj banci Srbije koji su se vodili na lično ime doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
I za Brozove i za Karađorđeviće neizvesna je sudbina dragocenosti, među kojima su izuzetno vredni komadi nakita, ordenja, starog novca, satova, pa sve do zlatnih poluga sa grbom dinastije Karađorđević. To je sve bilo u 10 depoa, a u 11. su bili spiskovi stvari. Te prvobitne spiskove sastavila je komisija iz 1982.
Ono što je izvesno jeste da su sefove 2013. otvorili Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije, i predsednik te nove komisije Milorad Simić, savetnik predsednika, i Nenad Jevremović, zamenik generalnog sekretara predsednika, koji za sada jedini znaju šta je bilo unutra. Da sve bude prekriveno velom tajne, doprineo je i Nedeljko Tenjović, generalni sekretar Predsedništva, koji je 4. marta 2013. uputio Prvom osnovnom sudu u Beogradu dopis u kojem konstatuje: „Naglašavam da prilikom faktičkog otvaranja (depoa) nije neophodno prisustvo suda“.
Sud je ovaj nalog prihvatio, pa predstavnici suda nisu prisustvovali otvaranju. U tom sudu se inače vodi ostavinski postupak Brozove imovine, kojem prisustvuju i advokati Karađorđevića, jer je utvrđeno da se i stvari njihovih predaka nalaze u imovini doživotnog predsednika SFRJ. O isključenosti Prvog osnovnog suda svedoči urgencija koju je ovaj sud 4. septembra 2013. poslao Predsedništvu Srbije i kojom traži obaveštenje da li je izvršen popis te da li postoje neke stvari koje su pripadale Titu ili Jovanki. Komisija je stvari poverila na veštačenje ekonomskofinansijskom veštaku Rajko Dupalu, koji je prisustvovao otvaranju depoa. On je u nalazu od 2. septembra 2013. konstatovao da sve sem jednog sata marke „marvin“najverovatnije predstavlja imovinu porodice Karađorđević. Veštak u nalazu navodi da je prisustvovao otvaranju depoa od 1 do 9, ali da prilikom veštačenja nije kod sebe imao stvari iz depoa 1, 2, 4,5, 7 i 9. Preporučuje da veštačenje obavi komisija veštaka specijalista kustosa, isoričara umetnosti, antikvara, numizmatičara i juvelira, jer bi ona „dala utemeljeniji i verodostojniji odgovor“. Članovi obe porodice nisu imali priliku da vide stvari. Komunističke vlasti su do kraja tvrdile kako su Karađorđevići poneli dragocenosti kada su se
sklonili u Britaniju na početku Drugog svetskog rata. Advokati Nikola Barović i Gordana Spasojević, koji zastupaju deo porodice Broz, kažu za „Blic“da su svi naslednici izjavili da ne žele imovinu Karađorđevića.
- Podneli smo žalbu da taj depo nije trebalo tako otvarati, bez nadzora suda, i ona je usvojena, ali to nije pomoglo. Ne znamo gde su stvari, a to ne znaju ni Karađorđevići - kaže Gordana Spasojević.