Sigurna sam, napala me je država

MIROSLAVA MILENOVIĆ GODINU DANA NAKON ŠTO JE

O tom nemilom događaju u zgradi u kojoj živi na Zelenom vencu izbegavala je da govori. Sada, na godišnjicu, za “Blic” otkriva detalje.

- Država me je napala! Potpuno sam sigurna da je za nekim kafanskim stolom sa kockastim čaršavom doneta odluka da se ja malo smirim. To se desilo posle izveštaja o Diposu i tokom moje borbe da izveštaj o medijima ugleda svetlo dana - tvrdi Milenovićeva.

Sve se dogodilo 21. novembra 2015, kada se Milenovićeva vratila u Srbiju nakon mesec dana boravka u inostranstvu.

- Kada sam izašla iz lifta, primetila sam na merdevinama mladića koji je nešto petljao oko strujomera. Pitala sam ga šta radi, na šta je usledio udarac s leđa, naočare su mi odletele, zatim još jedan udarac i našla sam se na podu. Zadobila sam prelom nosne kosti i znala sam da neću prijaviti slučaj policiji, jer raniji slučaj koji sam prijavila nije bio rešen - priseća se naša sagovornica.

Kako kaže, prethodno je svaki put kada bi izašla iz stana bila praćena.

- To je kulminiralo u septembru kada sam sa dvoje kolega otišla u hotel “Moskva”, gde su i oni primetili da me jedna osoba čudno gleda. Onda smo uradili taj čuveni test, platili i brzo izašli. Ta osoba je krenula za nama. Razdvojili smo se i on je krenuo za mnom i za mojim kolegom Prizrenskom ulicom. Ušla sam u jedan sokak sa leve strane, a kolega je produžio put moga stana. Zaprepašćen, kada je video da je moj kolega sam, taj čovek je krenuo da trči nagore, prema “Moskvi”, gde je stajala moja prijateljica. Ja sam bila zaklonjena tako da sam sve to mogla da vidim. To smo uradili da bismo bili sigurni da baš mene prate - priseća se Milenovićeva.

Sledećeg jutra, kaže, pozvala je specijalnog tužioca.

- Inspektori su došli po mene. Saslušali su me, onda me odveli u upravu Kriminalističke policije kod čuvenog Dragana Kecmana sa kojim sam posle imala razna mimoilaženja u onome što se desilo, gde sam i njemu sve ispričala. Sa inspektorom sam provela tri sata u rekonstrukciji događaja i popisivanju kamera sa kojih nikada nije uzet materijal. Moji prijatelji nikada nisu saslušani.

Milenovićeva ističe da se u svojoj zemlji nije osećala bezbedno. Živela je u strahu. Postala je zatočenik stana.

- Danima posle napada ni- sam smela da izađem napolje sama. Moja odluka da prihvatim poziv dve agencije za koje radim u inostranstvu usledila je posle jednog koncerta kada me je ćerka dopratila do stana. Kada sam zatvorila vrata, zapitala sam se šta to radim. Mene je moje dete dovelo do stana i sada sam svoju ćerku pustila da siđe sama. Tada sam shvatila da ne mogu više tako da živim. Za ovih godinu dana u Srbiji sam provela manje od 60 dana. I sada je slično, primećujem stvari i iskreno se nadam da je ovog puta samo strah u pitanju i da se neće ponoviti priča.

Milenovićeva je stalno bila proglašavana za osobu koja neće da sarađuje iako je sa inspektorima sve prošla.

- Čak sam i u prisustvu advokata Dušana Sljepčevica davala izjavu policiji, ali tražeći da se čitava priča poveže. Bilo je vrlo nespretnih poruka, naročito Aleksandra Vulina, koji je rekao da ako ja ne verujem institucijama, ne veruju ni oni meni. Najnespretnija je bila poruka Kriminalističke policije Beograda pošto de fakto oni nisu odradili posao.

I jedan i drugi slučaj ostali su nerešeni, a Miroslava kaže da joj je i kasnije, nakon svega, na Fejsbuku zaprećeno da joj je mesto nekoliko metara ispod zemlje.