Misterije Dejtona još nisu rešene

Pre 21 godinu u američkom gradiću Dejton okončan je rat u Bosni i Hercegovini, a iako je sporazum i dalje najznačajniji garant mira na prostoru bivše SFRJ, ovaj ugovor je i dalje obavijen velom misterije.

Okvirni sporazum je potpisan u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u gradiću Dejton, u Ohaju, 21. novembra 1995, a ozvaničen je 14. decembra u Parizu. U prisustvu državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, potpisali su ga predsednici Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

Jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, Momir Bulatović, nekadašnji predsednik savezne vlade, primećuje da je ono što je dogovoreno u Dejtonu 1995. godine bilo na pregovaračkom stolu još 1992. godine u Lisabonu.

- Pa zašto to nije dogovoreno u Lisabonu? U Dejtonu su se pitali samo Amerikanci. Čak i pripadnike međunarodne zajednice su tretirali kao potpuno nebitne - seća se Bulatović.

On mirovne pregovore opisuje kao - surove.

- Sećam se da je jednom Radovan Karadžić rekao: „Pa kako da popustimo, meni je tamo poginulo 25.000 mladića.“A ja mu kažem: „Radovane, pa nemoj da ti pogine još 25.000” - seća se Bulatović.

Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije FBiH i 49 odsto RS. Iz te podele izdvojen je Distrikt Brčko.

Dejtonski sporazum je najveća ovlašćena dao entitetima.

Pregovori koji su trajali 20 dana - od 1. do 21. novembra - bili su pravi primer „šatl diplomatije”, koja je podrazumevala da među zavađenima posreduju diplomate koje su se nasamo sastajale sa Izetbegovićem, Miloševićem i Tuđmanom i dogovarale delove sporazuma, koji su potom bivali inkorporirani u jedan.

Glavni akter ovih pregovora, u svojstvu pomoćnika državnog sekretara SAD, bio je Ričard Holbruk. Načini na koji je lidere Bošnjaka, Srba i Hrvata privoleo da potpišu sporazum ni do danas nisu do kraja rasvetljeni, pa se javnost decenijama bavi detaljima dogovora. Neke od tih priča bave se ponoćnim sastancima u pidžamama, Miloševićevim crtanjem mapa BiH na salvetama...

U studiji „Tajna istorija Dejtona: Američka diplomatija i bosanski mirovni proces 1995“Dereka Šolea i Beneta Frimana opisuje se i drama poslednjeg dana pregovora.

Tog jutra Milošević je odlučio da prelomi i potpiše sporazum sa Franjom Tuđmanom, nezavisno od stava bošnjačke delegacije. Navodno je na snegu, bez kaputa, na parkingu pored vojne baze čekao i insistirao da ovu ideju predstavi Kristoferu Hilu i Ričardu Holbruku. Kada je američka delegacija odbila ideju, Milošević je izneo poslednju ponudu: da se status Brčkog ostavi za kasnije, kad će biti rešen međunarodnom arbitražom, što je Tuđman prihvatio. Kristofer i Holbruk su tada otišli u bosanske prostorije gde su se u Izetegovićevom apartmanu sastali s liderom Bošnjaka, te Harisom Silajdžićem i Muhamedom Šaćirbejom.

- Ovo je nepravedan mir, ali moj narod treba mir - rekao je nevoljno Izetbegović, i time je sporazum praktično dobijen.

Hil i Holbruk su požurili da dogovor stave na papir, a obavestili su i predsednika Bila Klintona, koji je doleteo u Dejton da potpiše sporazum. Međutim, Holbruk je navodno rekao Klintonu:

„Gospodine predsedniče, vi ne želite da budete blizu ovih ljudi danas. Oni su divlji.”

Klinton je objavio potpisivanje sporazuma iz Bele kuće.