NEDELJNI UTISAK Svako malo sto dana

Bogu je trebalo nedelju dana da stvori svet, a Aleksandru Vučiću svako malo treba sto dana da bi nas ubedio da stvara novu Srbiju.

Od 2012, kada je došao na vlast - formalno, u jednom periodu u premijerskim rukama Ivice Dačića - aktuelni premijer posle novih izbora i jedne rekonstrukcije počinje svaki put novi ciklus s famoznih sto dana i tako već četiri godine.

Kad smo već kod Dačića, trebalo bi primetiti jednu njegovu uzgrednu opasku koja se odnosi na činjenicu da Vučić ovaj put nije pominjao ni izbore ni rekonstrukciju što, po glavnom šeretu vlade, znači da su ovaj put dobro radili kao tim.

Iz izveštaja o ovih najnovijih sto dana nismo saznali nešto značajno novo u odnosu na ono što nam svaki bogovetni dan Vučić i njegovi telale preko širokogrudih medija, što postaje već agresivna kampanja nevidljiva koliko i bubašvaba na šampiti.

Ali, kad se malo dublje, makar samo u segmentima, sagleda stanje državnih poslova, nema toliko razloga za pregrejano zadovoljstvo, a toga je, verujem, i Vučić svestan.

Stanje je krhko a problemi su teški koliko i brod pun vode i evo samo nekoliko primera o opasnostima koja vladi prete na kursu koji je zauzela.

Vučiću se, na primer, omaklo da na inauguracije tih najnovijih sto dana izjavi da je po nas najveći problem mogao da bude rast dolara. Samo mesec dana pre toga je rekao da samo nepismeni ljudi kritikuju kredit od UAE, Ujedinjenih Arapskih Emirata. Njemu su „braća Arapi“dali kredit u dolarima da njime peglamo dospele obaveze i izlazimo iz skupih zaduženja. Ono što je bilo dobro može se u jednom trenutku pretvoriti u pošast.

Tako je i sa drugim merama. Hodamo po jajima. Glavu smo izvukli, ali je telo i dalje u žitkom blatu.

Pohvalio se Vučić i stabilnošću u sferi izvan ekonomije, ali je i rekao: „ Savamala kao tema bila je potrebna da bi se oslabila Vlada Srbije“i da posredi nije bio nikakav narodni bunt, već da iza toga stoje organizacije koje su za to dobile veliki novac. - kazao je premijer.

On je rekao da niko ne misli da je to što se tamo desilo nešto lepo, i dodao „ali nemojte da preterujete u značaju“. Ističe da na slučaju Savamala insistirali pripadnici pojedinih stranih ambasada kako bi Srbiji „udarili packe“zbog njenog odnosa sa Rusijom ali i Kinom.

„Ako ljudi misle da su tri nezakonito podignute barake najveći problem, ja ne mislim“- kazao je Vučić, dodavši da Srbijom danas ne upravljaju „ni stranci ni tajkuni, već narodni predstavnici“.

E, pa sad: ako je to ništa izmišljeno da bi se rušila stabilnost Vlade, ako je to, dakle, beznačajna stvar, još manje je jasno zašto slučaj nije rešen i tako zlomislećima zauvek bila zapušena usta.

Pa i sigurnost, uključujući premijera i njegovu porodicu, nije na nekom nivou, mada su - kako je rekao policajni ministar Nebojša Stefanović - „neke stvari povezane s objektima a neka lica s predmetima“( ili tako nekako), što bi mogao da bude moto nekog udžbenika iz kriminalistike.

Odnosi u regionu opisani su u skladu sa svečarskim tonom proslave sto dana, mada vidimo da nisu dobri ni u regionu, koji je pod suverenom vlašću Srbije i izvršnom vlašću Aleksandra Vučića. U strahu od međunacionalnih konflikata ne sme da sruši divlju gradnju Muarema Zukorlića.

I našlo bi se u tom govoru o sto dana još stvari na kojima bi se mogla dokazivati teza da je napredak krhak i varljiv. Mogao bi to biti razlog za brzo demantovanje Dačićevog zadovoljstva što ovaj put nisu pominjani izbori i rekonstrukcija.

Bogu je trebalo nedelju dana da stvori svet, a Vučiću svako malo treba sto dana da bi nas ubedio da stvara novu Srbiju