Kostić: Sami ne možemo do slobode

BEOGRAD Kroz vekove su umetnost i kultura bile tim potrebnije ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način, rekao je Vladimir Kostić, predsednik SANU.

Pomenute reči deo su Kostićevog obraćanja na jučerašnjem otvaranju dvodnevnog skupa „Kultura osnova državnog i nacionalnog identiteta“, koji je pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti okupio preko dvadeset istaknutih, kasko se to žargonski kaže, „kulturnjaka“.

Svoje jezgrovito, otvoreno i upečatljivo obraćanje akademik Kostić je počeo pričom u kojoj veliki znalac elaborira domorocu šta je to umetnost, pri čemu ga je ovaj prekinuo rekavši - o, mi to nemamo, mi sve radimo na najbolji mogući način.

- Već vidim kako se mrštite na ovako redukovanje pojma, ali meni je dirljiva prva asocijacija nakon detaljne elaboracije - rekao je Kostić i dodao:

- Kroz vekove su umetnost i kultura bile tim potrebnije ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način. Želim da otvarajući skup budem i do kraja iskren. U pripremi skupa nisu izostala pitanja - zašto ličnost A a ne ličnost B, znate li da predavači A, B i C pripadaju opciji Y za razliku od predavača D i F, koji pripadaju opciji X. Želeli smo, međutim, ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti!

Kostić, dalje, postavlja pitanje čemu bi služio skup istomišljenika i navodi:

- Simpatična mi je konstatacija da je i za pojam slobode ne samo dijaloga potreban onaj drugi. Sami ne možemo postići slobodu. (…) Razilaženje u mišljenju ne mora da bude put u konflikt. Otuda moto sastanka - neslaganje bez ljutnje.

Na kraju izlaganja pomenuo je predsednik SANU i „zavereničku nameru“da: „Osobe uključene u prostor kulture trajnije, neformalno, vežemo za prostor SANU i da danas započeti razgovor nastavimo u dužem vremenskom formatu.“

Prvi govornici bili su Branko Kukić i Gorica Mojović, potom su usledili Ivan Ivić, Divna Vuksanović, Darko Tanasković, Radoslav Zelenović, Milovan Danojlić i drugi. Drugi dan ovog skupa, čije se održavanje smatra više nego značajnim i dragocenim, počinje Ivan Medenica („Globalizacija i pitanje kulturnog identiteta“), slede Laslo Vegel („Jugoslovenski i postjugoslovenski kulturni identiteti“), Nevena Daković, Draško Ređep, Bojan Kovačević, Mileta Prodanović i drugi.