Ne bih nazad u Srbiju
NIŠ Ne vidim plan za razvoj Niša i Srbije iz moje perspektive. Ne ulaže se u prave vrednosti. Lideri lako obećavaju, a malo ko ispoštuje svoje reči, kaže Aleksandar Ilić.
Aleksandar je prvi Nišlija koji je, pre pet godina, dobio posao u “Fejsbuku”. Iako je neposredno posle toga razmišljao o povratku u Srbiju, ovaj nekada najmlađi doktor nauka iz Niša sada je promenio ili bar odložio takve planove. On je danas oženjen koleginicom iz firme Majom, a pre mesec dana dobili su sina Olivera. Aleksandar u razgovoru za “Blic” kaže da se još nisu stekli uslovi da se vrati u Srbiju, a u Kaliforniji i on i supruga dobro zarađuju, lepo žive, putuju...
- Ne bih rekao da sam odustao od povratka u Srbiju, već da se nisu stvorili dobri uslovi za tako nešto. Ne vidim dugoročni plan za razvoj, ne ulaže se u prave vrednosti. Lideri lako obećavaju, a malo ko ispoštuje svoje reči kasnije i gradi tim uspešnih ljudi koji mogu promeniti stvari nabolje priča Aleksandar.
U Srbiji se, kaže on, nauka i tehnologije koje bi trebalo da napreduju svakog dana ne podržavaju dovoljno.
- Uslovi za život u Nišu i Srbiji nisu na zadovoljavajućem nivou, čak i ako imate dobru platu. U kontaktu sam sa nekoliko dobrih prijatelja i pratim vesti iz Srbije, ali mi se ne dopadaju previše - kaže on.
Iako mnogi za zapadne zemlje, pa i za SAD, u koje odlaze naši mladi talenti tvrde da “nemaju dušu” i da su “kapitalistička mašina za ceđenje zaposlenih”, Aleksandrovo iskustvo je drugačije. Dobar posao, znanje koje je cenjeno, opušten život bez mnogo materijalnih briga, uglavnom sve suprotno od Srbije, pokolebali su mnoge “žrtve” odliva mozgova da se ikad vrate u rodnu zemlju.
- Moram da priznam da lepo živimo. Skoro svakog meseca smo putovali na neku novu destinaciju u Americi na produženi vikend ili duže. Pre mesec dana smo dobili sina Olivera i sada je sva pažnja usredsređena na njega. I Maja i ja imamo po četiri meseca odsustva, a takođe će bake i deke da priskoče u pomoć. “Fejsbuk” poštuje porodične vrednosti i nudi dosta pogodnosti za dobar balans između posla i porodice kaže Aleksandar.
Ovaj mladi informatičar kaže da bi naša zemlja morala više da podržava razvoj tehnologije i talentovane ljude koji se njom bave.
- Bilo bi dobro primeniti model Izraela, koji je za desetak godina uspeo da tehnološki jako napreduje. Tamo je država sistemski ulagala u tehničke fakultete, razvoj mobilnih aplikacija čak i u srednjim školama, kao i u male firme sa dobrim idejama. U Srbiji ima dosta sposobnih programera, ali većina njih odlazi iz zemlje jer ih okruženje ne podržava dovoljno. U Kaliforniji sam pet godina, sve vreme, zaposlen u “Fejsbuku”. Vodim tim od 20 ljudi, ali iako sam senior inženjer, i dalje napredujem i učim - priča Aleksandar.