Slava srpska, a sto švedski

BEOGRAD Običaj da za slavu gosti dolaze u kuću domaćina na ručak, polako zamenjuje praksa da se slava slavi u restoranu uveče.

Kandilo, ikona, sveća, slavski kolač i vino jedina su konstanta pri obeležavanju slava. U zavisnosti od kraja Srbije, način slavljenja je zadržavao stara obeležja ili se, pak, menjao. Tako je ova nekada intimna tradicija u Beogradu postala nešto poput fešte, u Novom Sadu se obeležava uz malo novotarija, a tek u manjim gradovima zadržao se stari dobri duh obeležavanja sveca jedne porodice.

Dok pojedini Novosađani proslavljaju slave po tradicionalnim običajima uz domaću trpezu, sve više je onih koji kupuju kolače, torte, pa i koriste ketering. Pa za posluženje gosti mogu da se posluže i sa švedskog stola.

S KOLENA NA KOLENO

- Proslavljamo krsnu slavu po običajima koji se prenose s kolena na koleno. Pop dolazi oko podne, zajedno s gostima očitamo slavu i sečemo kolač. Posle služimo rakiju. Običaj je da se popiju tri slavne, a potom se služi koljivo, a na kraju slavski kolač. Gosti se prekrste i počinje ručak. Sve vreme gori sveća - kaže Jelena Rović.

Hrana na trpezi je domaća jer ona sa dve sestre i majkom par dana pred slavu priprema: supu, sarmu i kolače dok je otac zadužen za pečenje mesa.

KETERING

S druge strane, ima i onih koji, kako kažu, zbog posla ne stižu da pripreme hranu, te se odlučuju za ketering.

- Slana peciva koštaju od 400 do 800 dinara po kilogramu. Za slavu naručimo pet kila slanog peciva i tri kilograma kolača. Tu je i pečenje i nikada ne bude više od 15 kilograma. Slavimo u stanu i bude oko 20 gostiju, a sveštenik nam ne dolazi. Očitamo očenaš i to je sve kaže Ksenija Gerilić.

U firmama koje se bave keteringom kažu da ljudi najviše naručuju hranu tokom krsnih slava.

POŠTUJE SE NA SELU

Domaćini u ivanjičkom kraju slave po starim srpskim, pravoslavnim običajima. Starešina ivanjičke crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene Milinko Timotijević kaže da gotovo svi poštuju pravilo prekade slavskog kolača.

- U većini domaćinstava u centralnoj i zapadnoj Srbiji poštuju se starinski običaji. U kućama gori kandilo, na stolu sveća, služi se žito, slavski kolač. Ranije se više vodilo IKONA, SVEĆA, I KOLAČ JEDINA SU KONSTANTA računa o poštovanju među gostima. U gornjem delu trpeze uvek su sedeli najbliži gosti i sveštenik. Na čelu najmiliji gost, pa do njega kum, a sa druge strane sveštenik, a onda redom prema rodu i prisnosti. Danas o tome ne vode puno računa - kaže Timotijević.

PRETERIVANJE

Sveštenik kaže i da se u obeležavanju često preteruje - običaji koji su svojstveni za neka sela, često nisu u skladu sa pravoslavljem.

- Ogromna količina alkohola nikako nije prema pravoslavnim običajima dodaje starešina crkve.

Veliki broj beogradskih porodica slavu je i ove godine obeležilo u restoranima. Da li zbog ubrzanog načina života ili menjanja značenja slave, tek u restoranima kažu da nikad veći broj porodičnih slava nisu imali. Tako od restorana do restorana zavisi i meni, pa se neretko i domaćini odlučuju za slavski švedski sto.

- Lakše mi je da se skupimo u restoranu, jer nas ima mnogo, a stan nam je mali. Plus mi je i to što nakon slave, kada svi gosti odu, naše je samo da platimo ceh, a ne da se naredna tri sata borim sa prljavim sudovima - kaže Milena Popović iz Beograda.

Domaćin u restoran donese žito, pogaču i sveću.

- Meni je od 13 evra po osobi. Taj trend je počeo od pre nekoliko godina i sad ih je sve više i više. Popularno je slaviti u restoranima, i to na veliko, kako kod kuće ne bi pravili „posao“- kažu u jednom beogradskom restoranu.

Ova nekada intimna tradicija u Beogradu je postala poput fešte, u Novom Sadu unose novotarije, a tek u manjim gradovima je ostala izvorna.