SLAVI TITOVDAN UMESTO SVETOG NIKOLE
Umesto ikone sveca, na zidu je Titova slika. Pored nje, povezane crvenom pionirskom maramom, proleterska i zastava Socijalističke Republike Srbije sa petokrakom. Sto je postavljen i čekaju se gosti.
Sve je spremno za Titovdan, slavu koju duže od četvrt veka proslavlja Dragan Kamaljević iz rudničkog sela Dragolj. Slavskog kolača nema, ali gostima to ne smeta. Domaćin i ove godine očekuje njih pedesetak.
- Krsna slava Kamaljevića je Nikoljdan i obeležavamo je u krugu porodice, bez gostiju, pa se slobodno može reći da je naša prava slava 29. novembar. Još mi je draže što je taj datum prestao da bude državni praznik, jer se mi, zajedno sa gostima, sa nostalgijom prisećamo lepih vremena iz bivše domovine - kaže Kamaljević.
Među gostima su ljudi različitih ubeđenja, kaže Dragan. Ima monarhista, republikanaca, komunista, ljudi naklonjenih različitim strankama, ali je atmosfera uvek pozitivna.
- Za Jugoslaviju i njen najveći praznik vežu me najlepše uspomene. Ja sam 1982. godine odslužio JNA i tada sam položio zakletvu. Tu zemlju nikada ne bih izdao, za razliku od nekih drugih koji su položili istu zakletvu, a jedva su dočekali da je rasture. Mi Kamaljevići poštujemo svoja uverenja i vreme kada je svima u državi bilo mnogo bolje nego danas - objašnjava ovaj domaćin.
Dragan kaže da se na slavi često pojave gosti koje ne poznaje, a koji u Dragolj dođu baš zbog Titovdana. Dobio je od njih i prigodne poklone, poput Titove slike, pionirske kape i marame...
Pitamo ga šta gosti kažu kada uđu u njegov dom.
- Srećna slava, domaćine. Šta bi drugo rekli - priča Dragan kroz smeh i dodaje.
- Nikada mi niko nije zamerio zbog toga što sam porodičnu slavu praktično zamenio odavanjem počasti jednoj zemlji koja više ne postoji. Mnogo se tada lepše živelo. Bila je veća solidarnost među ljudima, cenile su se prave vrednosti. Zdravstvo i školovanje bili su besplatni. Danas samo najbogatiji mogu decu da upišu na fakultet priča Dragan.