Putin steže obruč

U RUSKI EKONOMSKO-PROPAGANDNI DESANT NA SRBIJU ULOŽENE MILIJARDE BEOGRAD Tajkun Igor Vladimirovič Kim, blizak Vladimiru Putinu, i njegova “Ekspobanka” dobili su dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije da preuzme “Marfin banku”. Biće to treća ruska banka

Da li je ovo preuzimanje deo ruskog ekonomskog desanta na Srbiju i kakve političke posledice on može imati? Pre nego što nas optužite da smo protivni Rusiji, pročitajte samo činjenično stanje - koje su ruske investicije stigle u Srbiju poslednjih godina - bankarske, energetske, medijske... mere se milijardama i skreću pažnju javnosti. Bavićemo se samo firmama koje imaju politički uticaj.

Prva ruska banka na našem tržištu bila je “Moskovska banka”, koja je na stigla još 2008. U septembru 2013. “Moskovska banka” preimenovana je u VTB banku. Nešto pre toga, krajem 2012, ruska “Zberbanka” kupila je austrijsku “Folksbanku”, od kada posluje pod imenom “Zberbank Srbija” a.d. Beograd. “Zberbanka” je u februaru 2012. uzela filijale austrijske “Folksbanke” u jugoistočnoj Evropi. Inače, u Rusiji ova banka ima udeo od 28,2 odsto u bankarskom sektoru, što je čini najvećom bankom u zemlji. Koliko je Rusiji važan Balkan i Srbija govori i ovo - prema studiji Centra za evroatlantske studije iz maja ove godine: u Srbiji postoji više od 100 organizacija koje se finansiraju iz Moskve: više od 20 udruženja građana, 15 političkih pokreta, 15 proruskih i 10 ruskih medija. Najpominjaniji je “Sputnik”, koji je ove godine stigao u Srbiju.

Pre sedam-osam godina u centru pažnje bile su investicije u energetiku. Sada je tu “ruski kredit” koji je baza ruskih radova na srpskim saobraćajnicama. U okviru toga, popravlja se deo barske pruge, pančevačka pruga, šest deonica na koridoru 10... Iz ruskog kredita nabavljeno i 27 novih dizelmotornih vozova iz Rusije.

Proizvođač autobusa “Ikarbus” imao je nakratko ruskog vlasnika - ”Avtodetal”, ali je ugovor raskinut. Rusi su bili zainteresovani i za beogradski metro...

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da uz ekonomski uvek ide i politički uticaj.

- Svaka velika zemlja u investicijama koje ulaže u neku malu državu, poput Srbije, vidi najpre ekonomski, ali i politički interes. Svaka velika sila to radi, ne samo Rusija, već i Kina i SAD kaže Milivojević.

On skreće pažnju na ankete koje govore o sve manjoj podršci građana EU.

- Vlast o tome neće da govori, ali više od tri četvrtine stanovništva je protiv ulaska u NATO, i isto toliko protiv ulaska u EU bez Kosova. Politički kurs ove zemlje ne postoji - kaže Milivojević.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, vidi potencijalni politički uticaj na ekonomiju i kroz najavljivani plasman „Fijata“na rusko tržište, te izvoz srpske hrane u Rusiju, koji bi ojačali srpsku ekonomiju.

- Šta Rusi rade u Srbiji? Pre svega je to snažna građevinska operativa, znaju da rade, imaju savremenu tehnologiju. Lično sam impresioniran rekonstrukcijom pruge. Ekonomskog desanta ne treba da se plašimo. Ono što se dešava sada je to da Rusija ranije nije imala pristup srpskom tržištu jer je važio princip: Rusima dati samo ono što se mora. Danas, mi pre svega priželjkujemo da Rusi preuzmu naš hemijski kompleks, ali ne verujem da će se to desiti - kaže Savić.

Ekonomista Mahmut Bušatlija naglašava da Rusija, za razliku od SAD, nema instrumente za politički pritisak putem ekonomije.

- Ne vidim da je ruski cilj da nas “osvoje” kroz investicije: da je tako dosad bi nas preplavili - tvrdi Bušatlija.