GAZDARE KOD MEDVEĐE

- Od mene je dosta, devetoro dece kojima sam i majka i dadilja i vaspitačica, a često i otac jer je moj suprug po ceo dan u planini, gde za druge seče i skladišti drva za nadnicu - priča Maja. Osim tih nadnica, Kovinići žive i od 19.000 dinara socijalne pomoći i 10.000 dečjeg dodatka, pa im, kako tvrdi Maja, ništa ne manjka.

- Kupili smo kravu, pa sada ne kupujemo mleko, čuvamo svinje i živinu, pa imamo i meso i jaja. Sama spremam sir, mesim hleb, a sve povrće beremo iz svoje bašte - objašnjava ova mlada žena koja je u Leskovcu radila kao trgovac.

Na pitanje kako postiže sve sama, odgovara da radi 24 časa i da joj Branislav pomaže kada nije u planini, ali u polju i u drugim težim poslovima. Deca su njena briga.

- Ujutru u šest sam prva na nogama da spremim doručak i ispratim u školu i vrtić četiri starije devojčice. Onda spremim doručak ostalim, pa namirim stoku, pa su tu užine, ručak, domaći zadaci, a ručak za sutradan isključivo spremam noću, u tišini. Tada umesim i nešto slatko - priča Maja.

Branislav, kaže Maja, obožava devojčice, ali ima malo vremena. Dođe umoran iz planine, pomazi ih, poigra se sa njima, večera i zaspi.

- Ne čuje noću plač dece, pa se meni i noć pretvorila u dan - priča s osmehom Maja jer je, veli, prihvatila “starinski način života” kao nešto normalno.

- Meni nije teško, ljubav prema deci i suprugu me održava na nogama. Žena koja želi mnogo dece mora u startu da računa na činjenicu da nema društvenog života, da ni ne pokušava da negde nađe posao i da decu prepusti ulici, ali i na to da je muž najčešće kao gost u kući - kaže ona.